Godišnjak Astronomske opservatorije Univerziteta u Beogradu

Јаван, ~ ти Сиви им,

ма и Enr

О времену.

За мерење времена употребљују се две основне јединице: година и дан.

Година је време за које Сунце опише своју путању, еклиптику. Према томе која се тачка усвоји за почетак Сунчева привидна кретања, постоје више дефиниција године. У грађанском животу се употребљује тропска година због правилног повратка годишњих доба у њој.

Дан је време за које се небеска кугла једанпут обрне око светске осовине. Према тачкама које се на небу узимају за почетак, постоје три врсте дана: звездани, сунчани прави и сунчани средњи.

Звездани дан је време које протекне између два узастопна горња пролаза једне звезде кроз меридиан места или, тачније, звездани дан је време које протекне између два узастопна горња пролаза еквинокцијске тачке кроз меридиан места. Разлика између ове две дефиниције звезданог дана је врло мала, у практичном животу занемарива. Дефиниција звезданог дана се ослања, према томе, с једне стране на еквинокцијску тачку на небу, с друге стране на меридианску раван на Земљи. Ова друга је по своме положају непромењива; еквинокцијска тачка међутим помера се на небу, али униформно (апстрахујући нутацију) тако да се дужина звезданог дана може узети као константна. Звездани дан се дели на 24 звездана сата, сваки сат на 60 звезданих минута, а сваки минут на 60 звезданих секунада, Звезданим временом се служе само астрономи.

Прави сунчани дан. За потребе у грађанском животу и време, као и цео живот на Земљи, управља се према Сунцу. Прави сунчани дан је интервал времена који протекне између два узастопна пролаза Сунчева средишта кроз меридианску раван места. Познато је, међутим, да прави сунчани дани нису међу собом једнаки, и то из два разлога: 1. што се Сунце не креће увек истом брзином, и 2. што је раван (еклиптика) у којој се оно креће нагнута на екваторској равни. Прави сунчани дан се због тога не може усвојити као јединица за тачно мерење времена.

Средњи сунчани дан. Да би се ипак могло мерење времена управљати према Сунцу, уведен је т. зв. средњи сунчани дан, чија је дужина константна. Дефиниција ове јединице садржина је у самом називу „средњи“ дан, и могла би се најјасније овако изразити: ') средњи дан је средња дужина великог броја правих сунчаних дана. Средњи дан почиње у подне и дели се на 24 сата, сваки сат на 60 минута, сваки минут на 60 секунада средњег времена. Разлика у ма коме датом моменту између правог и средњег времена зове се“) временским изједначењем“. Ез)

Бројна вредност ове разлике може се наћи у астрономским годишњацима. Она служи за поправку шеталица и грађанских сатова. Наиме, да би се одредила поправка једног сата, довољно је да се њиме одреди пролаз Сунчева средишта кроз меридиан места, дакле право подне. Додамо ли нађеном стању нашег сата временско изједначење добићемо средње подне, према томе и његову поправку, ако резултат није — 05,

1) да би се избегла за публику и сувише компликована ноте дефиниција.

2) ауторов израз 3a équation du temps.

5) У овом Годишњаку количина Е није лата непосредно, али се иста, за 121 грађанског времена, лако може добити простим одузимањем бројева у колони за право време од 24.

це