Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

224 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

ВОДЕНЕ СНАГЕ.

Благодарећи свом географском положају, рељефу терена, климатским и хидролошким приликама, Краљевина С. Х. С. има доста и добро распоређених В. С. Земља је испресецана многим речним токовима, чији су падови често доста велики. Равнице у колико оскудевају у В. С. могу се лако снабдевати из своје околине, захваљујући модерној примени трансформатора и услед тога могућност преношења (и на већа одстојања) електричног струјевинског напона, без осетних губитака, спроводницима танким, лаким и јефтиним. Нарочиту пажњу заслужују реке, у које воде долазе са високих планина: Драва, Сава (у горњим токовима), Дрина, Уна, Врбас, Босна, Ибар, Неретва, Вардар, Црна Река и многе друге, са мањом количином воде, али јачим падовима. Код свију ових река веома је значајно, што оне, добијају воду са високих планина, од топљења позних снегова, при летњој мањој води имају релативно много више воде, него реке, чији је слив испод 1000 метара надморске висине, па услед тога много згодније за искоришћавање водене снаге од ових других. Томе иду у прилог и знатно већи падови ових река, честе и згодне клисуре у њиховим долинама, што је све од пресудног утицаја да су постројења за искоришћавање В. С. несравњено јевтинија. Са тих разлога до сада су постројења за искоришћавање В. С. великом већином подизана на тим најзгоднијим местима.

В. С. претворене у електричну енергију, могу се готово свуда употребити у непосредној близини, било за прераду шумског дрвета (Србија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Словеначка) било за прераду кречњака у карбид (Црна Гора, Далмација, Херцеговина), било за рударске и друге потребе. Нигде нема нарочитих тешкоћа, да се она прене се у блиске центре велике или мале индустрије, занатске или основане на пољопривреди, који постоје, или ће се баш том снагом омогућити њихово стварање и поуздан развитак.

По економски и културни напредак Краљевине С. Х. С. искоришћавање В. С. има врло велики значај. Брдски сада сиромашнији крајеви, брзо би се развили и економски знатно подигли, а електрична енергија дејствовала би благотворно на брзо подизање и снажење многих сада заосталих насеља у доста великоме периметру око хидро-централе. Згодан распоред В. С. сам собом нуди врло повољне услове за електрификацију железница.

У пределима карста (Далмација, Хецеговина, Црна Гора) експлоатација В. С. представља понегде једини извор богатства, нарочито у. вези са производњом карбида и вештачког ђубрета за пољопривреду, тако, да по неки сиромашни крајеви могу најбрже постати богати и корисни целој држави. | До сада не постоји катастар В. С. Краљевине С. Х. С. већ само привремени попис водених снага Краљевине С. Х. С. издање Генералне Дирекције Вода 1921. у коме је изложен начин рачунања — оцене В. С. за поједине реке. Приложене су му карте. По томе привременом попису у Краљевини С. Х:. С. целокупна количина В. С. (без река у карсту) износи 3,507.790 НР за малу воду, а за средњу воду од прилике два пута више. Искоришћава се свега 160.000 НР (У Француској има 4,600.000 НР за мале воде 9,600.000 НР за средње воде; у Италији 4,656.000 НР за мале воде, 7,350.000 за средње воде. Искоришћава се око 25%.