Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. · 285

Индустрија бачава (буради) некад је била у рукама малих предузећа. Благодарећи јефтиној радној снази данас је ова индустрија ушла у област великих творница. Главне су од њих у Хрватској 8, у Словеначкој 5. Хрватске творнице нарочито су значјне, јер производе 1000 до 1500 комада на дан. Ове творнице израђују бачве за пиво и вино, а исто тако и за остале разноврсне производе (маст, цемент и т. д.) Највећи део ове продукције иде у иностранство.

Индустрија намештаја заузима врло важну позицију у Југославији с погледом на квалитет и квантитет производње. У Југославији има у свему 50 творница те врсте, које су овако подељене: Далмација, 1, Босна 3, Србија 8, Словеначка 10, Војводина 12, Хрватска 16. Осим тога има врло чувених фабрика савијеног дрвета и то: 5 у Хрватској,5 у Словеначкој, 1 у Босни и једна у Србији.

Остала индустрија дрвета у Југославији има још знатан број малих индустрија за прераду дрвета у свима апликацијама.

Рударство.

Југославија је уопште позната као земља врло богата минералима. Али, недостатак капитала и техничара учинише, да је испитивање унутрашњости самога тла врло слабо напредовало. Сем тога недовољан саобраћај увек је био сметња експлоатацији руда; подизање пак нових пруга било је до те мере скупо, да је немогуће било приступити нормалној експлоатацији већ познатих и откривених рудника.

Ево, међутим, какви су резултати постигнути у експлоатацији руда:

У првом реду износимо табелу угљена као најважнијег минерала у земљи: (у тонама)

1921 1922 1923 Фосилни угљен ме 77.599 101.861 136.267 Смеђи e a e te a ae ... ... ... 2.281.764 2.616.317 2.972.173 Лигнит о ес... 1... ... 732.017 1.011.151 992.173 Укупна продукција ......... 3.091 .280 3.729.329 4.100.613

Ова продукција допушта знатан извоз преко унутрашњих потреба, али се и ту осећа недостајање страних тржишта.

Југословенски угљен може се употребити врло тешко у индустрији, јер развија мало калорија. Због тога су извесне домаће индустрије (рафинерије, фабрике гвожђа и т. д.) приморане да увозе страни кокс. Број угљенокопа врло је велики. Држава је највећим делом њихов сопственик.

Ова табела представља експлоатацију осталих руда у Југославији (продукција у тонама).

1922 1923 Бакар ... ел е. .. ... ... 97.775 123.230 Антимон се. о... ... ... ... 18.085 546 MaHr4aHe3 ... ... о... 1... ... 1.122 5.145 Гвожђе о с. с. ле. с. ... ... ... 35.645 81.531 Олово... 1. ... о tt de dt ... ... ... ... ... 60.341 10.142 Цинк с. SAROV: 407 618 Бауксит ...... 32.631 26.758

Једна творница у Мостима близу Љубљане израђује бауксит у полупрерађевинама, али највећи део овог минерала извози се као сировина. Исти је случај са гвожђем. Међу многобројним рудницима гвожђа