Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

286 · ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

заузима прво место Љубија, која даје 45,000.000 тона првокласне гвоздене руде.

Има у југославији још и трагова, који нас воде до многобројних извора петролеума. Ту се нарочито истичу они у Хрватској (предео између река Драве и Муре и околине Пакраца, између Драве и Саве). У више махова приступило се експлоатисању ових петролејских извора, али увек "без довољно капитала и техничке спреме, која се тражи за овај рад. У последње време показали су страни капитали приличан интерес за извесна петролејска врела, па се може очекивати да ће се ускоро приступити рационалној експлоатацији.

Производња и потрошња соли у Југославији.

И ако су јој прилике у том погледу повољне, наша је Држава још далеко од тога да може задовољити својом продукцијом све потребе свога становништва у овом за живот неопходном производу. Југославија има два морска сланишта (Паг и Стон) и два слана извора (Крека у Босни) — засићеност до 33%. Продукција соли износила је у квинталима

Год. Крека Паг Стон _— Произведено Увезено 1919 ... ... ... ... 327.822 30.916 5.102 363.840 872.064 1920 ... ... ... ... 242.327 31.075 12.033 285.435 782.064 1921 ... ... ... ... 286.657 51.868 16.703 355.228 389.530 1922 ... ... ... ... 450.430 82.540 17.983 550.953 556.837 1923 ......... 416.262 50.262 22.185 488.709 926.774

Продукција Креке могла би се лако удвостручити, али је велика тешкоћа што је жељезничка пруга, која веже Креку са осталим крајевима, уског колосека. Зато је неподесна за веће оптерећење. Да се тај недостатак уклони узета је у проучавање изградња нове пруге. Исто је тако ради увећања продукције морске соли започет рад на подизању једног сланишта у Улцињу. (Црна Гора).

Пољопривредна индустрија.

Пошто је наша држава у првом реду пољопривредна, то у њој има врло важну улогу индустрија пољопривреде или животних намирница. Она, додуше, још није достигла своју праву висину, јер се огромна количина пољопривредних производа, преко унутрашње потрошње, извози у непрерађеном стању у иностранство. Исти је случај не само са цереалијама, него и осталим производима, као што је воће и т. д. За овакву нерационалну пољопривредну политику сноси одговорност донекле и сама држава, јер се није још одлучила коју политику да спроводи и коме да даде првенство: пољопривреди или индустрији Требало би наћи неку средину, која би фаворизирала младу индустрију заштитним мерама и царином.

Сувише би нас далеко одвело кад бисмо улазили у детаље и излагали различите гране ове индустрије. Ми ћемо овде да бацимо само општи поглед, а улазићемо у појединости тек код оних индустријских грана, које су најзначајније. Главне су гране:

1) Млинови;

2) творнице теста; 3) творнице шећера (рафинерије); 4) пиваре;