Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

298 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

имала одређених праваца у своме развићу. Док су понеке гране врло напредовале, друге се нису ни за корак помакле због несавршених средстава фабрикације. Знатан део творница у области хемијске индустрије зависи још и данас од страног капитала. Зато се готово сва продукција, иако је сама земља највише потребује, извози у иностранство. Та је појава заједничка већини наших покрајина, а највише се осећа у Босни. . Хемијска израда дрвета.

Хемијска израда дрвета јавља се у Југославији као:

1) Индустрија танина;

2) Импрегнација;

3) Дестилација;

4) Фабрикација терпентина и смоле;

5) Фабрикација целулозе;

6) Индустрија жижица.

Индустрија танина. .

Ово је једна од најстаријих индустрија, датира из 1803 године, кад су неки Французи почели да се у неким нашим крајевима баве вађењем субстанса из храстове коре, да би их употребили за чињење кожа. Продукција танина ограничена је у Југославији на Словеначку и Хрватску. Док су у Словеначкој ове творнице везане са индустријом кожа, у Хрватској на-

против постоје творнице које се искључиво баве продукцијом танина и његовим извозом.

Ово су предузећа, која се баве продукцијом танина: Словеначка Творница Кожа „Вошњак“ у Шоштању (200 вагона); Творница Кожа „Поточник“ Слов. Градец (25 вагона); Творница Кожа „Индус“, Љубљана (000 вагона; Удружење творница танина и хемијских производа „Ползела“ (500 вагона).

Пет осталих творница у Хрватској, које искључиво производе танин, имају огромну важност, јер је њихов капацитет 4500 до 5000 вагона годишње. То су:

1) Деоничко Друштво за производњу танина и храстовина, Загреб, творница у Жупањи; она производи танин у течном и крутом стању из храстовине и кестеновог дрвета. Продукција: 1200 вагона.

2) Ттворница танина С. Х. Гутман, Белишће. Производи танин из храстовог и кестеновог дрвета у течном стању. Продукција: 1000—1200 вагона. Она је недавно изгорела.

3) Творница танина Браће Черих, Д. Д., Митровица. Производи само танин из храстовине. Продукција: 500 вагона.

4) Нашичка творница танина п стругара, Д. Д., Загреб, творница у Ђурђеновцу. Производи танин из храстовине и кестеновог дрвета у течном и крутом стању. Продукција: 1200 вагона.

5) Творница танина Д. Д., Сисак. Производи танин течан и крут из храстовине. Продукција: 600—700 вагона.

6) Југотанин, Д. Д., Загреб, које је основало нове творнице у Севници (Словеначка). У овом предузећу ангажован је највише француски капитал.

Капацитет ових творница (4500—4700 вагона годишње) још се не може искористити као што треба ради тога, што се танин недовољно пла-