Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

|

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 297

Ово је предузеће сопственост неколико удружених чехословачких, аустријских и холандских трговаца.

Продукција: 70 туцета вунених шешира;

» 30, велурних шешира; » 30, шешира од длаке.

Осим тога ова творница производи полуизрађене шешире и даје их другим творницама, које се до сада увозиле те артикле.

Остале су фабрике у Југославији: Игнац Хан у Загребу и „Идеал“ такође у Загребу.

Прва домаћа творница мушких и женских шешира, у Осеку; А Рот у Суботици; „Напредак“у Новом Саду; Мијатовић, Радовановић и Јован Клицин, у Вршцу; Браћа Драган у Великом Бечкереку; „Веста“ у Сарајеву; „Шешир“, у Шкофјој Локи и Сава Тодоровић, у Београду.

Култура и прерада конопље и лана.

Потребно је и због индустријске и пољопривредне важности, коју има кудеља и лан, да се обазремо на ову индустрију.

Јужни крајеви наше Македоније баве се нарочито културом памука, који онде од давнина врло добро успева. По званичној статистици Министарства Пољопривреде, култура памука кретала се у Југославији овако: Засађено Жетва По хект.

Године хект. KB. 1920. al 593 | 2240 3,78 1921. al 526 1731 3.00 1922. aaa a a a 833 | I870 2.05 1923. 2... о 513 1469 | 2.86

Врло је важна култура конопље и лана у Југославији. Њени 60огати брежуљци врло су подесни за културу лана, док су равнице Војводине и Моравска долина у Србији ванредно прикладне за културу конопље. По своме квалитету наша конопља долази одмах иза талијанске, која се једино одликује у боји, док је наша по солидности испред талијанске.

Површина засађена конопљем и ланом у Југославији.

Површина Жетва (кву Површина Жетва (кв) Годинж

лана (ха) коноп. (ха) 1920 ...... 14.11 88.100 28.192 213.939 1921 ...... 14.432 75.660 30.443 212.03 1922... ... 13.180 69.259 28.155 217.414 1923 ...... 13,421 86.985 23.455 65.040

Прерада лана, па и само ткање врши се код кућа по селима или у творницама (Осијек, Ужице и т. д.). За конопљу има више од 30 творница, које ју прерађују или извозе пошто је у иностранству врло цењена. Од конопље се израђују још и различите врсте ужарских производа, који служе унутрашњој потрошњи и извозу. Рибарске мреже налазе велику прођу у нашим поморским крајевима и на великим рекама, а израђују се у две творнице (Велики Бечкерек и Омиш), али се и увозе много.

Хемијска индустрија.

Она је показала слаб напредак код нас. Мпак има неколико већих творница, које су се специјализовале у продукцији калцијевих једињења, соде, феросилицијума, цијанамида и т. д. Наша хемијска индустрија није