Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

316 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

видели смо Управа за Заштиту Индустриске Својине. За спорове пак, који се тичу повреде ових права, за обуставу истих повреда, и накнаду штете, надлежни су редовни судови, који су надлежни за трговачке спорове (трр. суд или у недостатку, првост. грађ. суд).

Положај странаца код нас и наших поданика у иностранству.

Странци, кад нема међународног уговора, код нас уживају заштиту инд. својине само онда и у колико земља, чији су поданици, даје реципрочна права нашим поданицима. Али овај је случај редак, јер данас више мање све главније земље потписале су заједнички Уговор, Париску Конвенцју за заштиту инд. својине од 1883. год., која је два пута од тог доба ревидирана. Ову конвенцију су потписазе данас око 32 земље, (све скоро Европске Државе, понека из Америке и осталих делова Света). Овом Конвенцијом се обавезују земље потписнице да признаду поданицима других земаља потписница иста права као и својим поданицима. Поред тога Конвенцијом се још изрично предвиђају извесни принципи и о заштити права, које земља потписница има да призна поданицима других земаља потписница, и ако не би њено домаће законодавство познавало те принципе.

Србија пре рата пришла је овој Конвенцији још при њеној првој редакцији (1883). После рата, као новостворена, повећана Држава, потписала ју је накнадно или боље рећи потврдила само свој ранији приступ.

Међународно право првенства. Кад један наш грађанин поднесе пријаву код нас за заштиту права инд. својине, ужива право првенства од дана подношења те пријаве па за дванаест месеци, ако је у питању патент, или за четири месеца, ако је у питању узорак, модел или жиг, у свима земљама потписницима Конвенције. Ово право, разуме се, имају и поданици тих земаља код нас. (Видети односно тражења међународног права првенства код нас: наредбу Министра од 7 фебруара 1921 г. и наредбу од 3 марта 1924 г.).

Међународно регистровање жигова. Поред Париске Конвенције, која се тако односи на жигове, као што смо видели, један известан број Држава (око 30), међу којима спада и наша Држава, потписале су један специјалан уговор, односећи се на међународно регистровање жигова, и то Аранжман у Мадриду, од 1891. г. Кад је један жиг заштићен у својој земљи порекла, може на основу овог Аранжмана, да се међународно заштити, код међународног Бироа у Берну. Овом заштитом сматра се да је заштићен у свима земљама, потписницима тог Аранжмана, (ово се зове ужа Унија насупрот широј Унији, установљена Париском Конвенцијом). Поједине Државе, које су тако примиле заштиту овог жига код себе, задржавају ипак право, али у границама Париске Конвенције и пом. Мадридског Аранжмана, да у духу свог домаћег законодавства испитују претходно жиг и евентуално одбију од заштите.

Наши грађани, који имају право жига код нас, могу да га заштите међународно кад се за то обрате Управи за Заштиту Индустриске Својине у Београду. Такса је за ову заштиту од 100 шв. франака.

Статистика рада Управе за заштиту инд, својине. : Патенти. Пријављених пријава у години; 1921. г. 2111 (од ових 509 пренос из Аустрије и Угарске); 1922. г. 1289. (од ових 304 пренесени); 1923. г. 869.; у 1924. г. 1056.