Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х. С. 331

В) Оправке у иностранству: Шв. Фр. У Аустрији: 28 локомотива и 653 вагона ...... ... ... ... ... 8,500.000.У Мађарској: – 614 локомотива 3900 вагона — ......... ... 50.000.000.У Чехословачкој: 83 локомотиве и 450 вагона ... ... ... ... 15.000.000.Свега Шв. Фр. ... ... ... 73.500.000 — · Још дугујемо Шв. Фр. ... a ...0... 0... ... ... ... ... 20.500.000 —

Г. У приватним радионицама у Краљевини: За динара: у 1922. год. 23,000.000. што чини Дол. у 1923. год. 149,000.000, што чини Дол. у 1924. год. 196.500.000, што чини Дол. у 1925. год. 14.000.000, што чини Дол. Свега 382.500.000, Још има да се исплати 53.555.

Д. Инвестирано на нове железничке везе (од 1920. до 1. дец. 1925.). (нове пруге).

Напред је такође поменуто, да железничка мрежа Краљевине у ствари и не постоји услед сталног спровођења раздвајања појединих крајева од стране бив. Аустро-Угарске. Да би се иоле могла та мрежа рационално експлоатисати, морале су, поред оправки, да се једновремено изводе и кратке нове железничке мреже.

Од свршетка рата (почев од 1920) па до 1. дец. 1925). извршено је у целој земљи ових нових железничких веза:

а) нормалног колосека км. 518.7; 6. узаног колосека од 0,76 м.: Км. 191.9; в. узаног колосека од 0,60м.: Км. 140.

Укупно; Кт. 850.6 За све ове пруге утрошено ......... Динара 902.544.949..77 Или обрачунато по средњем курсу ... Долара 12.231.271,85 Н3. У ову суму нису ушли: 1) буџетски издатци за грађевински персонал у централи (Дирекцији) ни на лицу места; 2) коштање горњег строја (набавка и превоз); 3) гвоздени мостови; 4) возни парк.

Ове врсте инвестиција, за ове нове радове (гассогдетепћ) са врло малим сумама, биле су унете у буџет (као специјални кредити), а скоро сви су пали на специјални инвестициони унутарњи 7% зајам, од 500.000 .000 динара, закључен у 1921. године, на ванредне кредите и на прве рате оствареног иностраног, Блеровог зајма. Са извршењем ових нових веза, као што је напред речено, железничка мрежа учињена је колико толико подесном за иоле рационалну експлоатацију, и што већег доприноса. Па и поред овога, још и дан дањи остало је, нажалост, још веома прешних неизвршених веза. Као типичан пример наводимо само један случај пред вратима престонице. Панчево је завршна тачка на Дунаву Банатске железничке мреже. Оно лежи преко пута Београда на другој обали Дунава и удаљено је само 15 км. у правој линији. Железничке везе нема. Та је дужина путовања лађом 23 км. при лепом времену. Зими , када је Дунав залеђен (неки пут

„и до 4 месеца) овај пут железницом износи 403 Км. преко Сенте-Чока (на реци Тиси) јер се мора заобилазити далеко, на север преко Сенте —Чока—