Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

338 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

јужна Србија има 2.605 км. Од тога 829 км. државних, 985 окружних Г реда, 791 окружних П реда.

Што се тиче Србије, статистика показује 10.023 км. путева. „Ти путеви су махом окружни. Државних има по статистици 2.400 км., окружних 1 реда 3.910, окружних 1 реда 3.731 KM. 381 M.

Стање путева у Србији и у Јужној Србији.

· Пре рата, у Србији од 1912. године, било је свега око 10.000 километара државних и окружних друмова [ и 1 реда. Томе треба додати око 2.605 км. истих друмова у Јужној Србији, што чини укупно 12.605 км. Међутим од ових је једна добра трећина само на хартији, по списковима и картама.

Данас у Северној Србији има свега два права шосирана друма. То су Извор—Столице, 30 км., на путу Зајечар—Параћин, и Београд—Умка, 23 км. Свега 68 км. Све остало у овом делу Србије није ништа друго него обичан сеоски, пут.

Сада се у Србији налази у реконструкцији 420 км. друмова и два нова друма: Врање—Босиљаград, 70 км., и Голубац— Доњи Милановац, 10 км. Укупно 500 км. То значи да ће Северна Србија имати тек 1926. године 568 км. шосираних друмова.

Што се Јужне Србије тиче, она далеко боље стоји. Она има следеће шосиране друмове: Скопље—Куманово—Ћустендил, 103.4 км.; СкопљеВелес Штип—Кочане—Царево Село, 169.6 км; Скопље—Тетово—Гостивар, 641 км; Прилеп—Градско—Плетвар, 55 км.; Велес—Прилеп—БитољРесан— Охрид, 172..1 км.; Криволак--Кавадар—Плетвар—Прилеп, 61.7 км.; Приштина—Урошевац—Призрен-——, 835 км.; Приштина—МитровицаПећ, 113 км.; Митровица—Рашка, 64.7 км.; Рашка—Нови Пазар, 21.3 KM.; Штип—Радовиште—Струмица (без мостова), 67 км.; СтрумицаУдова, 34 км.; Струмица—Дојран, 38.7 км.; укупно 1.048.6 км. Сви ови друмови у Јужној Србији шосирани су и употребљиви у свако доба године, али су многи од њич тегобни за саобраћај, јер имају огромне узбрдице по 10 и 15 од сто. још једна махна је да су им мостови често врло слаби.

Укупно, дакле, у Србији на територији од 80.000 кв. км., има 1,616.6 км шосираних друмова.

НАШИ ВОДЕНИ ПУТЕВИ.

Дужина наших водених путева износи близу 2.000 километара. Од тога 590 километара долази на Дунав. Сава је пловна на дужини од 600 километара. Драва на дужини од 150, од пловне Тисе ми држимо 170 километара, дужина бачких канала Краља Петра и Престолонаследника Александра износи 195 километара. Бегејски канал у нашем делу Баната дуг је око 90 километара. Ми имамо још и извесних краћих пловних путева: Тамиш, Босут, Уну и Скадарско и Охридско језеро. Велика Морава, којом се сада не плови, могла би нам повећати мрежу водених путева за више од 200 километара.

По уговорима о миру, Дунав, Тиса и Драва класирани су као међународне реке.