Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х. С. 339

Између свих држава чији се пловни путеви налазе у Дунавскоме сливу, ми заузимамо прво место у погледу дужине и развијености тих путева, — највеће притоке водених путева; Београд је у Дунавскоме сливу најважнији природни центар, у који конвенгира готово сва мрежа наших водених путева.

Већина наших великих река по својој природној формацији згодне су да буду добри водени путеви, пошто теку довољно усеченим коритима, немају одвећ велику брзину, а лети при малим водостањима имају довољно воде да се њима може пловити са највећим бродовима. Наше бродарство не може се ипак у пуној мери користити тим путевима, јер се веома мале или готово ни мало није радило да се уклони известан број препона које ометају пловидбу баш у најживљем саобраћајном добу године.

На нашим рекама и каналима саобраћају данас: 42 путничка брода, и преко 200 већих и мањих реморкера, са укупном јачином од 48.000 коњских снага, и 700 већих шлепова и 500 мањих објеката, са око 500.000 тона капацитета, — објекти испод 50 тона нису овде урачунати.

У току 1924. године наш саобраћај, регистриран на нашим рекама, каналима и језерима, био је овај:

1923. год. 1924. год. Извоз 0 ...0... 0... ... ... тона 192.841 353.296 Увоз... с... а „ 225.663 220.460 Унутрашњи саобраћај „ 968.753 1,016.183 Свега: 1,387.257 1,589.839 Наша застава извршила је следеће транспорте у тонама 1923. год. 1924. год. 1,186.773 1,283.557

У целој мрежи водених путева у дунавском басену извршено је

било транспорта укупно: 1923. год. 1924. год. 3,923.919 тона 3,757,010 тона

Румунија је била, заједно са нама, најјача држава на Дунаву у погледу речнога саобраћаја; за њом су долазила: Мађарска, Аустрија, Чехословачка и Немачка.

Под нашом заставом превучени су на Дунаву највећи транспорти, а за њом долазе: аустриска, мађарска, румунска, и немачка застава.

О нашим речним пристаништима у техничком погледу немамо ништа особито да кажемо. Она се сва налазе у доста примитивном стању, без икаквих особених удобности за склањање робе, и без икаквих машинских инсталација за истовар и претовар. Веза, која треба да је у пристаништима изведена између водених путева и жељезничке мреже веома је слаба. То «све отежава саобраћај, и у опште поскупљује транспортне трошкове.

Речних пристаништа и товаришта 1923. год. било је 102. По појединим пловним путевима она су била овако расподељена:

Дунав са Тамишем o... .. о ла а. о. ша. ша... 29 Сава са притокама ·... 20. 2 ел. ле... а... 22 Тиса... 1 BR RS S SR S TSS TISA Bt: Драва о а at ee ad. oo ши. 4 Бачки Канал о... ... ел о а а. ен. ке. ... ... ... 19 Канал Бегејски о... 2. о ме. се сло te at td ad ... ... ... 6

22%