Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

344 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

успемо да створимо и нашу океанску путничку пловидбу (за емигранте) онда ћемо моћи да кажемо да су све категорије лађа заступљене. Далеко смо међутим: најпре од још потребног, а затим од могућег развитка наше морнарице која, као што смо укратко видели, има необично повољне услове за развитак, којему се границе не би могле утврдити. Од пет или сада шест парабродских друштава дуге пловидбе једно

је од давнине у Дубровнику, (Дубровачка паробродска пловидба А. Д. а сада Браћа Руско) једно је из Ријеке прешло на Сушак (Прекоморска Пловидба) једно из Трста прешло у Београд (Оцеанија), а два су дошла у Сплит (Иво Рачић и Југословенско-Американска Пар. Пловидба). Седишта се друштва обалне пловидбе налазе сем Сушака, Сплита и Дубровника још и на Корчули, у Котору и Омишу.

| Поморски капиталистички центри на нашем приморју су према томе Дубровник, Сплит и Сушак. Наши се поморци регрутују међутим из најсиромашнијих и најкршнијих наших крајева: Хрватско Приморје, сва острва, Пељешац и Бока.

КОРЧУЛА (ОБАЛА).

Као што смо већ поменули наше се паробродарство повећава и организује. У томе га помаже и држава са субвенцајама. Субвенције су се досада стално повећавале. Величина субвенција које се сада дају (40 милиона динара) може да удовољи готово потребама обалне пловидбе. Не би још много требало да се то, за наше приморје готово једино саобраћајно средство, потпуно организује и усаврши. Досада није међутим ништа да: вано за унапређење наше дуге пловидбе, премије за грађење нових лађа (са нарочитим привилегисањем наших домаћих бродоградилишта) а наособ за стварање путничко-теретне флоте на Средоземном мору, за подигнуће толико важне „средње тонаже“.

Ако наша јавност и надлежни увиде од колике је важности развитак нашег паробродства не само специјално за наше приморје, за наше вредне поморце и за оно сиромашно становништво, него за целу земљу, за ства-