Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 343

помораца и велика могућност развитка паше флоте. У безброју случајева утакмица, бродолома и других прилика показали су се наши морнари као најбољи и најдисциплинованији морнари на читавом свету. То су им у многим приликама признали и Енглези и Јапанци, та два велика поморска народа.

Наш је морнар зато и на страни тражен и вољен. То исто важи и за капетане јер и њима је увек отворен приступ у све морнарице света.

Још једна друга ствар испуњава нас надом у будућност: наше велике поморске традиције. За доба хрватских краљева били смо најјача поморска сила на Средоземном мору, кад нам је Венеција чак данак плаћала.

Витешко друштво „Бокешка Морнарица“ још и данас нас подсећа па прошлу славу Боке, а Дубровник и наше Приморје до данас је знало да очува те традиције и да нам спасе што се спасити дало. Јер аустријска и мађарска флота која је била око 6 пута већа од ове наше сва је стварана од наших људи па нам је на крају ипак отета.

још нешто нам даје наде да је ово наше предвиђање тачно: Баш у јеку поморске кризе ова се наша флота повећава, обнавља пи развија. И тоу брзом темпу. Највеће наше друштво мале пловидбе (оне која врши обалску службу) „Јадранска Пловидба“ купује нове лађе и проширује свој програм рада на Левант. Исто тако и „Дубровачка Обална“. Jon већу експан зију показује гро наше флоте: велика или дуга океанска пловидба. „Ив» Рачић“. купује у Енглеској „Видовдан“ од 8.700 тона, Браћа Руско купују другу лађу од 6. 500 тона, „Дубровачка Пловидба“ дала је саградити највећу југословенску лађу „Федерико Главић“ од 10.000 тона. Друштво „Оцеанија“ отвара редовиту пругу са Канарским Острвима, а наше су луке на Јадранском мору сада најзад повезане са нашом луком у Солуну, са Александријом и Левантом и то редовним линијама. Врло је важан факат да су набављена и два модерна пароброда „средње“ тонаже од округло 3.500 тона, јер је та категорија бродова наш велики недостатак. _још ако

РАЧИШЋЕ КОД КОРЧУЛЕ.