Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

346 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

раброда за средоземску редовно-итинерерску службу око 9 хиљада тона и 74 параброда мале и велике брзе редовне путничке, редовне путничко-теретне и теретне пловидбе са 23 хиљада просторних тона. ,

6. — Прекоморска Пловидба Д. Д. Сушак, кап. Дин. 5,000.000.—, 4 параброда за дугу слободну пловидбу са 16 хиљада рег. тона.

7. — Банац и Руско, Дубровник са 1 лађом од 6,500 тона за дугу слободну пловидбу. у

8. — „Илирија“ са седиштем у Загребу, 1 параброд од 3,800 рег. тона за дугу слободну пловидбу, капитал Дин. 4,000.000.—.

9. — Пом. Брод. предузеће и Паво Ф. Матијевић, у Сплиту, на карате са 2 лађе за велику обалску слободну пловидбу са преко хиљаду рег. тона.

10. Брод. А. Д. „Бока“ у Котору, кап. Дин. 5,000.000.— са 5 лађа за редовну путничко-теретну малу обалску пловидбу, 1000 рег. тона.

Затим не помињемо још десетак мањих парабродарских предузећа са округло 30 пароброда за слободну обалску пловидбу, чији је обим свега око 7 хиљада рег. тона и неколико власника једрилица са преко 600 лађа на једро за трговачке сврхе (овде нису урачунате рибарске лађе и мале лађице за провод као и у опште све оне које су мање од 100 рег. тона обима) са округло 15 хиљада просторних тона.

На тај начин наша трговачка морнарица броји округло 160 параброда са 214 хиљада регистарских тона обима и око 600 трговачких овећих једрилица, које захватају округло 15 хиљада просторних тона.

Од параброда 10 са 165 хиљада тона припада дугој, 4 са 16 хиљада т. средоземској, осталих сто и неколико са округло 30 хиљада тона припада обалској пловидби.

Од прошле године наша се Морнарица повећала са округло 40 хиљада тона или 25%.

МОРСКЕ ЛУКЕ У НАШОЈ ДРЖАВИ.

Ми обилујемо морским лукама више но иједна друга земља на свету. Наша: разграната обала на копну и на острвима садржи један безброј прекрасних природних лука и залива. Готово стотину њих има своје изграђене кејове и пристане. Већина међутим служи тек за локални саобраћај, а тек неколико између њих има утицај на нашу унутрашњост и на целу земљу. Тај утицај расте постепено према важности и величини места, трговине, индустрије, банкарства и поморства које сг у њему развило према наутичкој, географској и грађевној подесности луке за израдњу и развитак у пристаниште, према залеђу које на њ гравитира као и према постојању, или могућности изградње згодних саобраћајних веза са унутрашњости и иностранством. Као што се види врло велики комплекс. факата. . Под утицајем свих тих разних услова и садашње као и раније пољитичке и привредне оријентације аустро-маџарске, наполеонске и венецијанске и т. д. развила су се четири јача привредна центра у нашем приморју: Дубровник, Сплит, Шибеник и Сушак. Ту су се развиле и наше интернационалне луке. Сплит и Шибеник имају прекрасне природне луке, док је Сушак добио пристаниште тим што је нама припао део ријечке луке