Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

354 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

којих највећу претплату плаћају новчани заводи, банке и др. (4.000 дин. на годину), а најмању државни чиновници (400 динара).

Поред телефонских разговора, путем телефона се отправљају и примају телеграми, за шта приватни телефонски претплатници, који желе ту' службу, плаћају извесну годишњу претплату.

Новинарски телефонски разговори уживају повластицу од 50% јефтиније. Стање Депоа марака и материјала.

1) У Главном Депоу Марака било је у почетку 1925 године поштанских марака и вредносница, у укупном износу дин. 600,000.000;

2) Вредност поштанских марака и вредносница у осам дирекцијских депоа у целој земљи, износи динара 47,950.000.;

3) Месечна потрошња поштанских марака и вредносница у целој земљи износи; 25,000.000 динара;

4) У Централном Магацину Министарства Пошта и Телеграфа било је материјала и спреме телеграфско-телефонске, као и поштанске, у укупној вредности динара 100,000.000. —;

5) Поред овога, у слагалиштима Дирекције Пошта и Телеграфа, (осам дирекцијских слагалишта) било је материјала у укупној вредности динара 60,000.000. —; | |

" 6) Материјални издатци (без личних) за целу Краљевину, на телеграф. и поштан. спрему, у буџету за 1924—25. годину износили су динара 284,120.000.

ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

И у нашој држави постоји Поштанска Штедионица, која је своју организацију довршила прошле године и своју делатност распрострла на целу територију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај је посао извршен поступно у току пет прошлих година, наслањањем на остатке ове установе у оним покрајинама где је она постојала пре рата, и довођењем њене садашње организације у склад са правном и административном организацијом наше нове

_ државе. Данас постоји генерална дирекција Поштанске Штедионице у Београду, и њене филијале у Загребу, Љубљани и Сарајеву; а сем тога, 1,552 славне и 424 помоћне поште фигурирају такође као филијале ове велике државне установе.

У досадашњем развијању ове установе, главна је пажња посвећена била њеним функцијама као установи за чековни и вирмански (кооперациони) промет. У овом погледу постигли су се врло лепи резултати, и број власника чековних рачуна, који се 1923. год. пео на 9.985, прешао је, 31. децембра 1924. код. 11.000.—, 31. ХП. 1925. 12.459. Најважнија трговачка и индустријска предузећа у земљи, банке, новине и часописи, државне и комуналне установе и т. д. појављују се као власници чековних рачуна код Поштанске Штедионице, и врше преко ње своја плаћања и међусобне обрачуне. Промет само по чековним рачунима износио је, у динарима: .

1919 год. a ae e e ee e 2 JUHH. 929,004.353.48

1920, BR S SSR. 2.633,168.476.88

1921 7.976,547 .515.58

„ ee eee eee e be te ov o »