Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

378 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х. С.

За време седам поратних година, сума додељена Министарству Народног Здравља у буџету била је свега 1.000.000.000 динара, што је и одвећ мало кад се узме у обзир да у нашем народу још не постоји нека здравственд традиција и да још не постоји још уређена санитарна служба. Од ове суме цела једна трећина утрошена је на идзржавање болесника у болницама, а. такође и знатна сума на зиддање нових болница и друге здравствене инвестиције. Ма како пак резултати били ограничени кад се пореде са крајњим циљем на који се смера, похвале изражене, од стране страних мисија из разних земаља а поглавито Хигијенске Секције Лиге Народа и Рокфелерове Фундације, најбољи су доказ озбиљности задатка и самопрегоревања са којим је посао предузет. Тако се има тумачити и поклон од 20 милиона долара коју је Рокфелерова Фундација дала нашем Министарству Народног Здравља.

Будући рад Мин. Народног Здравља састојаће се у проширењу већ остварених резултата у границама буџетских могућности: у борби против туберкулозе и маларије, у конструктивном послу на пропаганду за боље куће, на подизању сеоских санитарних прилика, уређењу дренаже, и ма подизању дечијег здравља. — Да је нешто већ постигнуто показује се у опадању смртности. Али то није довољно, и још много рада и самопрегоревања је потребно, још много проширења садашњег поља рада, још много подизања животног стандарда, и још много израђивања здравствене традиције. За сада се пак може мало предузети мало новог посла, а најближи рад у будућности мораће бити ограничен на продужењу и проширењу већ започетог посла.

HI. Организација хигијенске службг.

Важност која се после рата придаје здравственој служби огледа се у оснивање спзциалног Хигијенског Одсека при Лиги Народа. Тако је и наша држава установила нарочити одељак за социалну медицину и хигијену при Министарству Народног Здравља. |

Пре „рата у нашој земљи није постојала ни једна установа те врсте. После рата, за непуних шест година, основано је и распрострањено у целој земљи 250 иституција.

Ево тих установа: Централни Хигијенски Институт у Београду, 6 Епидемиолошких Института, 1 Институт за тропске болести, 19 Бактериолошких станица, 1 Институт за проучавање и борбу против маларије, 3 Антималаричне станице, 20 Здравствених станица по селима, 42 Помоћне антималаричне станице, 50 Диспансера за венеричне и кожне 60лести, 34 Антитуберкулозних диспансеара, 14 Института за одојчад и малу децу, 18 Диспансера за трахому, 17 Школских поликлиника, 2 Институт« за социалну медицину, 19 Других институција за социалну медицину.

Све ове институције подигнуте су на основу закона о оснивању специалних здравствених установа у циљу проучавања и борбе против заразних болести, и бесплатне лекарске помоћи.

Овај кратак закон, који садржи 6 чланова, даје широко овлашћење Министарству Народнога Здравља, дозвољавајући му да поодигне ма какву установу која би имала горе наведени циљ.

Све услуге ових установа дају се потпуно бесплатно.