Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 31

богиња, док је у току 1924 забележено 319 случајева тифусне грознице и 3.9004 болесника од срдобоље.

Поред заразних болести, највећи проблеми здравствени у југославији су маларија и туберкулоза. Маларија је више распрострањена него што се то мисли, и према статистици излази да има више од једног милиона који пате од ње. Стога је отпочела енергична борба против ове болести. Поред Института за Тропске Болести у Скопљу и Антималаричног Института у Трогиру, отворено је још 4 других станица са 600 помоћних центара за лечење маларије. У току 1924 ове станице и центри извршили су 225. 000 прегледа и раздали бесплатно 2.100 килограма кинина. Овај рад је показао значајне резултате. Број болесника опао је, а у понеким областима маларија је скоро сасвим искорењена, као на пр. на острву Крку.

Проблем туберкулозе много је тежи, зато што су слабе поратне економске прилике омогућиле ширење ове болести. Истина је да је рад против маларије посредно допринео нешто против туберкулозе, и да је држава саградила већи број анти-туберкулозних станица и санаторијума, али ипак ако се желе постићи ма какви виднији резултати, борба против туберкулозе се мора предузети још много активније и на много широј основи. Број болесника сада је мањи него што је био пре рата, ма да је број станица свега 43, и број прегледаних болесника свега 30.000. Број болесника посећених у кућама износи за последње две године 15.000.

Други важан задатак је здравствени рад међу децом. Овде је доста постигнуто оснивањем школских поли-клиника (24 за две године), које прегледају децу и врше надзор над општим здравственим условима у којима ови живе. У Београду само, од целокупног броја школске деце прегледане (14.000), пало је на поли-клинике 6.000. У Љубљани постоји Институт за Заштиту Деце, а постоје такође 12 станица за заштиту матера и одојчади и 5 дечјих домова. Све ове институције раде добро и постизавају добре резултате, али је њихов број још и сувише мален да би одговорио великим потребама земље.

После овог рада, најважније место заузима борба протих венеричних болести и трахоме. Против венеричних болести постоје 53 диспан сера, који су за последње три године прегледали 531.131 лице. Број болесника био је 69.624, а број Васерманових реакција 52.095. У истом времену излечено је 20.000 лица и 7000 послато у болнице или изолирано.

Позитивни резултати овог рада огледају се у повећаном броју консултација, и чињеници да многи долазе за савет ма да нису болесни. Број стварних болесника и примарних обољења смањио се за последње три године и сам по себи и у пропорцији према другим болестима.

Борба против трахоме мање показује успеха, јер је број диспансера још увек премален. Има их свега 15, са 6 помоћних станица, и једна болница. Рад ће се међутим у скорој будућности проширити.

У кратко се може рећи да Министарство ради у веома тешким приликама, а да су највеће тешкоће низак стандард живота по селима и често још сасвим примитивни услови живота и обичаји народа. Према томе сав се досадашњи рад мора сматрати тек као припремни за рад који ће бити Више интензиван и који има доћи у будућности.

Колико ће Министарство успети у том раду зависиће у многом од величине буџета, који је за сада силом прилика још веома мален и скучен.