Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

ГЛАВА ХП.

ПРОСВЕТА.

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ.

За време Европског Рата народ Срба, Хрвата и Словенаца претрпео је тешку кризу целокупног свог живота, што је природно имало и тешких последица и његов просветни и културни развитак.

Краљевина Србија била је окупирана од непријатеља, коме је прва брига била да позатвара народне школе које су још биле отворене. Многе средње и основне школе, као и Универзитет у Београду, биле су затворене још пре непријатељске инвазије, јер су наставници били позвани на своју војну дужност. Сем тога, Београдски Универзитет био је јако оштећен приликом бомбардовања Београда. Зграде затворених школа употребљаване су за болнице, услед чега су јако оштећене, а многе и порушене или попаљене приликом непријатељског повлачења.

Ни наш народ у бившој Аустроугарској Монархији није био у овом погледу много боље среће. Многи истакнути национални радници, нарочито учитељи и свештеници, били су хапшени и прогањани, а школе затваране. Ипак, највише је претрпела уштрба настава Краљевине Србије. Многи од њених одличних наставника дали су свој живот за Слободу и Уједињење. Многи од студената и виших средњошколаца, младих за војну обавезу, ступили су у редове добровољаца. Међу њима је било, поред Срба, и Хрвата и Словенаца, који су још пре рата пребегли у Србију. И тако је омладина својом крвљу и костима ударила прве темеље народног јединства.

када је у јесен 1915. год. наступило повлачење, онда је било много ученика који су се, било са очевима, било са рођацима, повлачили преко Албаније. Хладно време и глад покосили су хиљадама ових младих, неотпорних живота. Они који су успели да живи дођу до морске обале, били су исцрпљени и болесни. Број тих избеглих студената и ученика био је око 5.000. Благодарећи великодушности савезника, Француза и Енглеза, ти су ученици смештени по француским и енглеским школама и колеџима. Доцније су основане и српске гимназије: у Ници и на Крфу.

Несразмерно већи број ученика остао је у земљи. Старији међу њима били су махом интернирани у непријатељске заробљеничке логоре. Када је 1916. год. у Топлици букнула буна, многи омладинци који су се крили по шумама, ступили су у редове побуњеника и овај херојски подвиг платили својим младим животима. Они млађи ученици који су за време рата пристизали, били су такође у тешким приликама. Многи од њих није могао

25