Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

386 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С. Х. С.

посећевати и онај мали број школа које су непријатељске окупацијоне власти_ отвориле. Многи од ових малишана помагао је самохраним мајкама да се издржи тешка оскудица. У крајевима који су били окупирани од Бугара, отворене школе хтеле су силом омладину да претопе у Бугаре.

Удаљивање од куће, недовољан надзор, одсуство очева, бављење у вој“ ничким логорима, и још многи узроци које рат собом доноси, имали су штет“ ног утицаја на васпитање ратних ученичких генерација. Деца су била одвикнута од редовног и систематског рада, и њихови млади, превремено раздражени нерви били су склони разним сензацијама и отежавали су прикупљање и сконцетрисовање пажње потребне за учење. Сем тога многи од ученика био је већ израстао, не стекавши ни најосновније знање и не свршивши ни основну школу како треба. Сем тога школе, школске збирке, учила, књижнице па чаки школске клупе , биле су делом оштећене, делом потнуно порушене и уништене. Велики број школских зграда био је услед смештаја војске и болница, загађен и неупотребљив. Велики број наставника био је изгинуо на фронту или помро по заробљеничким логорима.

Стим и с таквим тешкоћама имала се борити настава у Србији. Како се за време рата било сустигло неколико ученичких генерација, то се морало прибећи наглом отварању многих нових школа, нарочито средњих и увођењу скраћених течајева. Немајући ни из далека потребан број квалификованих наставника, за наставнике су узимани често људи чија је спрема била недовољна, а наставничке способности минималне. Међутим, школу, нарочито средњу, чекао је тежак задатак да не само попуни недовољне знање својих ученика, већ да поправи у васпитном погледу све оно што је рат за собом оставио. Благодарећи пожртвовању наставника успело се да настава и васпитање омладине сваком годином иду набоље, тако да ће ускоро доћи до предратног стандарда.

Па ипак још има крупних и тешких проблема и насушних потреба од чијих решења и задовољења зависи враћање наставе у нормално стање, Једно од најважнијих је изједначење наставних планова и програма, затим прилагођавање њихово стварним потребама живота. С тога је потребно одстранити неквалификовано особље, укинути сувишан број на брзу руку отворених средњих школа типа гимназије. Потребно је спремити наставно

„особље за стручне, индустријске, техничке и занатске средње школе, а пре свега потребно је већ постојеће школе снабдети хигијенским зградама, потребним училима, лабораторијумима и кабинетима.

Но највећа пажња мора бити обраћена што већем отварању основних школа по селима. Исто тако имају се повећати просветни течајеви за одрасле, мушко и женско сеоско становништво, као и отварање сталних и путујућих књижница за народ. Оно што је у погледу народног просвећивања до сада учињено износимо у засебном чланку.

Не мање важно је такође и питање материјалног осигурања наставника, јер под данашњим условима наставници су приморани да споредним зарадама обезбеђују опстанак свој и својих породица. Под оваким условима тешко може бити говора о наставничком раду на усавршавању у својој струци и потпуном посвећивању своме тако значајном васпитном позиву.

Сви су изгледи да ће се сва ова питања решавати бржим темпом, него што је то до сад чињено. До сад уложени велики напори и успеси су за то пајбоље јемство.