Godišnjica Nikole Čupića
~
265
жоји су вековима притезалп ланце умнога и политичког "ропства народа, хтели не хтели раде свуда. под једнако „да угасе пожар, који прети да и њих с њиховим делом
прождре. Они хватају, муче, даве, секу и убијају све воји им се противе. Они мећу локоте на уста онима, који умни живот човечанства распаљују. Они предају огњу тело а ђаволима душу свију оних, који њиховој
„аажи истину, њиховој превари уверење „своје на супрот
стављају. И борба ако јеу почетку и не једнака, опет се не уставља, но све јаче пламти. Једни борди падају. други их замењују; једни мученици нестају, други у застопце за њима иду, док се најпосле силе противника, не изједначе. И онда борба постаје измерена, правидна,
„једнавим оружјем вођена, по будућност човечанства,
бујно родна и ворнсна. Да видимо пеколике слике из те ведичанствене, грозне и дивне борбе!
Око половвне 11, века бејаше на гласу у Францеској проповедник Беренгар из Тура. Он је објашњавао неке црквене тајне (крштење мале деце, причешће ин венчање) у другом смислу, а не онако како их је римска Црква, утврдила. Он је доказивао да се цревено тумачење не подудара са смислом и значајем тих установа у првобитног хришћанства које су апостоли и њихови најближи последници проповедали. Он је тврдио, да се
„Ддоцнијим црквеним догмама одступидо од јеванђелске
основе и да се тиме иде на руку ширењу заблуда и празноверица. | У то доба већ су сеу Италији, Швајцарској и
Јужној Француској почеле јављати и са одвојеним ве-