Godišnjica Nikole Čupića

266

розаконским и друштвеним уређењем ширити секте, које. су доводиле постање и везу своју од источних секата Манихејаца, Павлићана и Патарена (Богомила), прогнаних из грчких бугарских и српских земаља. Те секте наставиле су на западу под другим именима пи у згоднијим околностима рад својих преходника на истоку, а постале су познате нарочито под именом Катара, Валдеза и Албигојаца. Но у 11. веку кад је Беренгар ' у Францеској проповедао, римска Црква још није била, смислила страшно оружје светих судова (иневизиције), којим је у идућим вековима сваки п најмањи покрет слободне мисли, сваки умни и верозаконски отпор противу своје владавине немидице у зачетку угушивала. У 10. и 11. веку још нису биле тамнице владика и игумана пуне јеретика, и у случајима, кад се који слободоумнији проповедник осмелио да подвргне критици Боју установу иди коју тајну римске цреве у тежњи за поправком, папе и митрополити западни пушталн су се често у писмену препирку са таким проповедницима, а притицали су кад што и црквеним саборима, на, којима су се трудили да противника разлозима склоне да порече своју науку, иди кад то нису могли, онда. . да му списе и учење осуде. Лично пак још се мотрило на неке обзире човечности, и оваки јеретички проповедници у то старије доба и ако су.били гоњени, опет су кад што пуштани слободни са сабора, и ретко им се кад догодило онако насиље какво се виђало доцније у време истребљења Албигојаца, у време инквизиционор" суда над Арноддом из Брешије и Савонаролом, у време спаљења Јована, Хуса, па још и у ратовима Француских катодика противу Хугенота на свршетку 16. века, а особито о грозном клању у Вртоломијевој ноћи у Паризу, . или после битке на Белом брду у Чешкој, када су са.