Godišnjica Nikole Čupića

274

па и с професором, тесе уклони и проведе неко време у Бретањи на одмору код своје куће, где му родитељи беху наумни да приме монашки чин, што и учине. А кад исти Виљем Шампоа постане владика у Шалону, Абелар се врати у школу, где поче опет својом даровитошћу да светли, Но владика га стане по ново гонити, те Абелар оде у Лаон и уђе у школу знаменитог Анзедма номиналисте. Самосталност и смелост Абеларовог духа прввуче на се пажњу свију ученика и учитеља. Он отпочне јавне препирке о тумачењу извесних места, у Св. писму и удиви своје слушаоце огласивши, да је за разумевање Св. писма довољно само св. писмо, 1. ј. да га свак може тумачити, ин обећа се да ће он као новајдија објаснити најтамнија, места из књиге пророка, Језехпља. Но владика Анзелмо уплашен смелошћу мааДдог проповедника забрани му даље јавне препирке, а Абелар остави за тим варош Лаон и клупе школске 34 навек и дође у Париз, где на брду св. Геновеве отвори своју нарочиту школу.

То је било око 1110 год. и глас о необичној речатости и мудрости младог проповедника пронесе се. скоро по свој Јевропи. Не прође много, а око Абелара, искупе се до 5000 ученика из различних земаља Јевропе. Међу њима је био и знаменити Арнолдо из Брешије, талијански политички п цревени реформатор, 4 за цело и још многи доцнији вођи слободоумног покрета југозападне Јевропе у 12 веку.

По свима извештајима који су нам остали о Абелару, можемо рећи, да он није био човек потпуно спреман и неодољиво одлучан за дедо реформе којој је у то време зора заплавила. У њему је радило више уображење, више срце него ум, више лични доноси у неку руку сујета него дадно уверење и оданост истини