Godišnjica Nikole Čupića

27%

те заволела п пошда за те на твоју пропаст! Но бар ћу да испаштам за то. Прими од мене ову драговољну жртву !“ |

Хелоиза је радила као каква Римљанка из старог доба, напојена духом Стојичке Философије. Но да ли је Абедар заслуживао толику безграничну оданостр Хелонза је н после непрестано о њему мислила, а он је њу често сасвим заборављао у завосу узбуђеног реформаторског живота и славе која га, је до смрти пратила.

Абелар се повукао у манастир св. Дениса. Презпрући сплетке и груби живот својих другова калуђера он се бавио само науком и за то време написао је знатну књигу 0 св. Тројству.

Овим дедом изазове противу себе хуку и вику 34 осветом свега католичког свештенства, Са одобрењем самог Рим-папе сазове се црквени сабор у Соасону, да претресе начела и доктрине Абедарове и да овоме суди. Абелар сам дође да брани своју ствар. Па и ако га је до некле заштићавао мирољубиви владика од Шартра, Кофроа, опет сабор великом већином гласова, осуди науку и списе Абеларове, п овај буде приморан да их баци у ватру. Непријатељи његови радили су, дан њега, пламену предаду, а кад им то не изађе за руком, они узбуне светину по удидама противу њега, те АбеЛар једва измакне жив из вароши.

После тога живео је неко време опет у манастиру. А кад му се кињења и гоњења од стране калуђера и владика досаде, дигне се с једним својим учеником да тражи селонпшта далеко у пустим шумама Шампање. Ту на брегу једног бујног потока мислећи да је сигуран од освете и славе, од мржње и љубави људске, науми да сагради себи пустињички стан, па благодарећи Богу што ће једном да се смири од рђавог света,