Godišnjica Nikole Čupića

278

почне са учеником својим градвти од дасака и греда једну малу богомољу, храм посвећен св. Тројици а нарочито св. духу утешитељу (Параклит). |

Но не прође много, а пустињички Абеларов стан прочује се не само у Шампањи, но ни по целој Француској па и по околној Јевропа. Од свуда потеву ученици и народ, жељни да чују реч слављеног проповедника, и у скоро Џараклит постане големо насеље, оБићено на брзу руку саграђеним колибама и кућицама, и напуњено хиљадама слушалаца жељних душевне хране.

да не пуну годину дана Абеларов Џараклит постане готово цела варош. Стотинама и хиљадама ученика из близа и из далека стекоше се око проповеднице св. Духа, па и многи научници, верозаконски и подитички реформатори и општински беседници као и путници долажаху да виде и чују славнога Францеског Философа и богослова. И у овим приликама појави Абелар сву снагу свога великог духа, сву силу свога проповедничког дара, која је у оно доба мрачне умове осветљавала и бујно за собом повлачила. Он се остави пређашњег често софистичког мудричења и ситничарског препирања око ове или оне догме црквене; он не напада више никога и не обара више ништа, већ дубоким погдедом и пространим срцем својим обухвата велико дело хришћанства, које је на завршетку исказивао у три вечито истините речи: Бог је сама милост, сама љубав и правда. Но хришћанство овако проповедано није приањало тодико за масе народа, но више за образованије слојеве. Народу је требало видних знакова црквене поправке, крупних измена у установама и спољним обредима црквеним, а дух и прави наравственн значај измицао је испред невештих му очију, испред његовог детињског разума. Абелар је више спре-