Godišnjica Nikole Čupića

281

се позива, с намером да дотера у ред необуздано манастирско братство и да још полу дивљи народ у околини учи верозавонским п наравственим истинама Хришћанства. Но како се љуто преварнор Калуђери су у том манастнру водили распустан живот, да се није могло горе помислити, држади су у оволинп пуно жена наложница и с овима децу изродили, опијалп се сваки дан, варали, крали п отимали као разбојници, па хтели да и Абелара привикну својим обичајима. А кад им се овај није дао, они су га свакојаким начином кињили, претили му, злостављали га, па најпосле смишљали, да га смакну ножем или отровом.

Спромах Фидософ-игуман био је на мукама тежим него у тамници. Горак живот, тедесно и душевно рог ство ! |

У то му стигне глас, који га још више ожалости. Хелоиза пошто је постала пгуменија манастира у Аржантељу, буде одатле отерана, јер моћни игуман св. Дениса парницом добије Аржантељ као земљу која припада њејовом манастиру.

Абелар похита у Париз, понуди Хелоизи и њезиним сестрама калуђерицама насеље у Паракдиту, које је после њега остало пусто, и пренесе ово законским путем у својину на њезино име. Сад Џараклит с Хелонзом по ново оживи, и свет из околине и из даљине почне долазити да види сдављену игуменију и да чује њезине проповеди. А Абелар се врати опет у свој мрачни манастир, где му се тужан и мучан живот кад што разведрио писмима, која је он Хедоизи и она њему писала. Његови противници мислише већ, да су га жива, сахранили. Св. Бернар могао је мирно спавати, не бојећи се чувеног јеретнка-Философа и држећи да се је овај помирно с Црквом,