Godišnjica Nikole Čupića

282

У то време (око 1194 год.) појаве се Абеларови списи: Историја мога страдања, иХелонзина и Абеларова писма. Садржина ових списа узета је из њихова живота, но обдвк и појединости смислио је и удесио други писац овога Философског романа.

После неког времена, Абелар једне ноћи тајно пзмане из манастира и дође у Париз. Ту на брду св. Геновеве отвори опет школу н одпочне предавања као и пре неколико година, ставивши слободно изтраживање за основу својих проучавања, а не марећи за, опомене и претње црквених цензора.

На глас о томе св. Бернар спреми се да опет започне борбу с Абеларом. Придика за ово скоро му се јави. Распра се заподене о тумачењу речи „Хљеб наш насуштни“ у молитви „Оче наш“. Абелар и Хелоиза учили су, да се тим речима не мисли прави леб за свакидашњу тедесну храну, но храна духовна, крепост у наравствености. А: св. Бернар огласи такво објашњење за јерес, и отуда се отвори жестока веро• законско-ФилОосОФСЕа полемика међу њима.

Абедар напише за тим књигу под насловом Етика или Познај самог себе. У овом деду писац изводи, да је човек од природе добар и способан да стече заслуге код Бога, и да се свако дело добро или зло суди по намери с Којом је учињено. Мадо доцније угледа света други Абеларов спис „О богословији.“ Ово дедо изазове буру и све громове Цркве. Св. Бернар потражи помоћ од највише црквене и светске власти да угуши јерес. У 1140 години састане се сабор у Сансу, на који се искуце све владике и црквени достојници Францеске, не да суде но да осуде Абелара. Овај дође на сабор с намером да се сам брани. Но видећи по