Godišnjica Nikole Čupića

288

првим знацима да бп му сва мука била на, празно, уклони се бојећи се за живот свој. |

Тада изнесу дугачку тужбу противу науке и списа Абеларових. И сам св. Бернар пусти свој моћни глас противу јеретика. А како је тај сабор изгледао и којим се начином ствар расправљала ин судила, можемо мислити, кад чујемо, како о томе говори један ученнЕ Абеларов, који и ако где што наравно претерује, и ако му је спис сама сатира пуна горке ироније на судије и старешине саборске, опет му казивање вао очевидца има голему вредност.

Ево како говори Абедаров Аподогиста/:

„Најпосле, по ручку, донесу Абеларову ЕЊИГу. „Један од присутних почне читати јасним гласном, „раздражен тајном мржњом на Абелара, а и наквашен „соком лозе, не лозе небеске која је сама о себи све„Ддочила речима: Ја сам права доза, но оне која је „свалила оца Ноја на земљу и појавила му наго тело. „Да сте видели, како се владике после неколико тре„нутава почеше љуљати на својим столицама, смејати „се и ногама тапкати, чашама купати се и наздрављати, „сетили би се Хорацијеве песме у славу Бахуса.

„А кад би глас читаоца (извештача) додирнуо из „Абеларове књиге коју дубоку п узвишену мисао, нову „и храпаву за њихове уши а љуту за срце њихово, ови „би заурлалди претњама, противу Абелара, па згдедајући „се избуљеним очима као кртице и машући главом као „јуде повикали би: дар ћемо пустити овог звера да „живир Ха, ево онога који руши храм божји!

„И фогје роршајге дев гебогтајецтз, раг Сат је Маге. — бивбау Бегпуе'в Уеусевећсћје, Севећјећђе дев МИ„фејаЊегв, међеп(е Апћаре, П Висћ. 5. 173—182.