Godišnjica Nikole Čupića

288

првим знацима да бо му сва мука била на празно, уклони се бојећи се за живот свој. |

Тада изнесу дугачку тужбу противу науке и списа, Абеларових. И сам св. Бернар пусти свој моћни глас противу јеретика. А како је тај сабор изгледао и којим се начином ствар расправљала ин судила, можемо мисдити, кад чујемо, како о томе говори један ученик Абеларов, Који и ако где што наравно претерује, и ако му је спис сама сатира пуна горке ироније на судије и старешине саборске, опет му казивање као очевидца има голему вредност.

Ево како говори Абеларов Апологиста::

„Најпосле, по ручеу, донесу Абеларову Бњигу. „Један од присутних почне читати јасним гасном, „раздражен тајном мржњом на Абелара, а и наквашен „соком лозе, не дозе небеске која је сама о себи све„Ддочила речима: Ја сам права доза, но оне која је „свалила оца Ноја на земљу и појавила му наго тело. „Да сте видели, како се владике после некодико тре„нутава почеше љуљати на својим столицама, смејати „се и ногама тапкати, чашама куцати се и наздрављати, „сетили би се Хорацијеве песме у славу Бахуса.

„А кад би глас читаоца (извештача) додирнуо из „Абеларове књиге коју дубоку п узвишену мисао, нову

- и храпаву за њихове уши а љуту за срце њихово, они

„би заурдали претњама противу Абедара, па згледајући „се избуљеним очима као кртице и машући главом као „јуде повикали би: Зар ћемо пустити овог звера да „живир Ха, ево онога који руши храм божји!

1 „Швћфопе рорџјајте дев гетогтајептз, раг Сат е Ма ге. — бпвфау бегиуе'в Уесевећећје, Севесћсћее дев МИ„фејаћћегв, вјеђепке Апћаре, П Висћ. 5. 1783—189.