Godišnjica Nikole Čupića

282

У то време (око 1134 год.) појаве се Абеларови списи: Историја мога страдања, и Хедонзина и Абелдарова писма. Садржина ових списа, узета је из њихова живота, но облик и појединости смислио је и удесио други писац овога Философског романа.

После неког времена, Абелар једне ноћи тајно пзмакне из манастира и дође у Париз. Ту на брду св. Геновеве отвори опет школу и одпочне предавања као и пре неколико година, ставивши слободно изтраживање за основу својих проучавања, а не марећи за опомене и претње црквених цензора.

На, глас о томе св. Бернар спреми се да опет започне борбу с Абеларом. Прилика за ово скоро му се јави. Распра се заподене о тумачењу речи „Хљеб наш насуштни“ у модитви „Оче наш“. Абелар и Хелоиза учили су, да сетим речима не мисли прави леб за свакидашњу телесну храну, но храна духовна, крепост у наравствености. А: св, Бернар огласи таБво објашњење за, јерес, и отуда се отвори жестока веро= завонско-ФилОСсОФСВа полемика међу њима.

Абелар напише за тим вњигу под насловом Етика или Познај самог себе. У овом делу писац ИЗВОДИ, да је човек од природе добар и способан да стече заслуге код Бога, и да се свако дело добро или зло суди по намери с којом је учињено. Мало доцније угледа света други Абеларов спис „О богословији.“ Ово дело изазове буру и све громове Цркве. Св. Бернар потражи помоћ од највише црквене и светске власти да угуши јерес. У 1140 години састане се сабор у Сансу, на који се исвупе све владике и црквени достојници Францеске, не да суде но да осуде Абелара. Овај дође на сабор с намером да се сам брани. Но видећи по