Godišnjica Nikole Čupića

зала -

"=

289

одатле да проповеда реформу и по другим ломбардијсвим варошима. Кремона, Милано и Џаваја гостољубиво му отворе врата, и народ слушаше глас одушевљеног проповедника с дубоким поштовањем и дивљењем. Свуда где год је Арналдо дошао, издазиде су преда Њ и дочекиваде га гомиде света као каква пророка, и глас о неодољивој сили његове речи, глас о чистоти и светињи његова живота пронесе се брзо на све стране.

Одлучна и видна црта Арналдовог дела нарочито је осуда против светске римпапине власти и противу земаљског блага, које је свештенство приграбило у своје руке, а тиме уведо у Цркву клице распада, отворило широко поље злаоупотребама и изопачењу правог задатка хришћанства. Арналдо је учио, да, би било добро и богоугодно дело, одузети од папе и владика римсвих светску власт и укратити им грдно имање и приходе које су негде сидом а негде хитрином и преваром задобилн у своје руве.

С тога су се Арналдовим тежњама одупиради вардинали, племићи, богаташи и сви они који су народ за оскудице и патње овога света, тешиди надом на бољи живот на небу. С тога су га мрзили и свакојавим начином гонили га. Но за чудо, нису му могли НИЧИМ наудити. И самн најжешћи противници његови морали су умукнути пред општим гласом народа, који је. поштовао Арналда као каквог свеца: Па и по смрти њеРовој нико није могао ни смео изнети ма какву пегу на. његов карактер и живот. И сам св. Бернар, његов најљући непријатељ, говорио је и писао:

„Дао би Бог, да је Арпалдова наука таво чиста, као што му је карактер и живот чист.“

Замералн су Арналду, што је с тежњама верозаконске раформе помешао рад свој за полнтичву сло-

РОДИШЊИДА ВИК. ЧУПИЋА 19