Godišnjica Nikole Čupića

208

А папа и римокатоличко свештенство видећи, да с овако уређеним противницима неће лако свршити ствар, огдедају, не би ли их могди савладати истим путем и сретствима, којима су се јеретици служили, проповедима и јавним. препиркама на сабору; па ако ово не помогне, онда да се дате жешћих мера.

Пре но што би означиди радњу пи а албигојских вођа и сабора, добро ће бити да кажемо неколико речи о једном особитом проповеднињу, кога је живот мало познат, но утицај и последак тога живота, оставио Аубока трага у сети коју је основао, и која, није била најслабија међу јеретичким сектама онога доба. То је Петар Ваддо, вођ Лионских сиромаха. Он се "родио ово 1130 године од богате куће. Кад је у млаДдости једном седео за трпезом у веседом друштву, један од другова падне мртав на земљу. Сви се остали престрављени разбегну, а Валдо остане код мртваца, и тим чудним догађајем покренут обрне мисли своје од земаљских свакидашњих појава к небу и вечитости. Он почне мислити о спасењу своје душе, и као некада, Буда у Индији позна да је грамзивост за богатством сметња правој срећи на земљи н спасењу на небу.С тога одмах разда сиротињи све своје имање, задуби се у проучавање св, писма Старога и Новога Завета и одпочне као и први алостоли да проповеда јеванђеље, „позивајући оне који су га слушали, да се на њ угледају, да раздаду своје имање сиромасима и да проловедају Христову науку. Такво брво стече многе ученике и последнике, који пођу примером учитеља и нарочито се обрну противу раскоши и богатства римских свештеника. Кад римска Црква види опасност, која јој од Лионевих сиромаха црети, почне их свуда тонити. Валдо се уклони у Фландрију а после у Не-