Godišnjica Nikole Čupića

808

торицом својих гдавнијих племића. Но код насилника какви су тада Цревом и краљевином управљали, тај му уговор после опет не поможе.

Само један велики властедин, кнез Роџер од Безијера науми да с браћом својом брани свој и њихов живот п слободу. Но Крсташи под управом грознога, Симона од Монфора и папитог легата Арнолда од Цитоа освоје варош Безијер на јуриш (1212 год) и метну све под мач и огањ што живо затеву. Том придиком неви од гаробљеника повичу да они нису јеретици, но су се случајно затевли у онсађеној вароши. Џелати који су вршили заповести папиног легата, обрну се овоме и запитају га, како ће распознати правоверне од је-

__ретика, праве од кривих.

— Убијајте све, одговори папин заступниб. Бог ће познати своје на оном свету...

На црквеном сабору у Риму (1215) буду озаБоњена н за света оглашена дела крсташког варварства противу Албигојаца. Папин изасланик Арнолдо 'од Цитоа постане аркибискуп од Нарбоне. Добра внеза Роџера од Безијера и осталих бунтовних племића разграби Симон од МонФора и његови помагачи. А за тим дође ред и на старога тулуског кнеза, Рајмонда. Позивање на уговоре, апелата на опроштај Црвеве, на милост краља не поможе му. Филип Август и његов син Лудвик УШ отму му све земље и наставе рат противу Албигојаца (1219—1226 год.) Ови су се још очајнички бранили у неколико утврђених места: у Монсегиру и Авињону. Но и ови последњи бедеми слободоумног покрета ва југу Францеске падну. Инквизиција с Доминиканским каауђерима овлада потџуно у Францеској; и враљ Лудвић ЈХ (свети) који је као младолетан албигојске ратове-