Godišnjica Nikole Čupića

Џ

307

трабити. Папин легат Петар од Кастелноаз одлучи од Цркве и провуне тудуског грофа Рајмонда УТ што је заштићавао јеретике; а кад затим у 1208 године исти легат буде од непознате руке у Тулузи убијен, силна војска од више стотина хиљада крсташа, „варвара са севера“, поплави јужну Францеску, робећи, палећи и убијајући све пред собом.

Грозно би бидо појединце описивати а тешко и веровати све ужасне догађаје, који су за трајања Ал, бигојских ратова (1209—1229) на срамоту човечанства, на вечито проклетство римпапској владавини, срећна села н напредне вароши у јужној Францеској претворади у пустош и развалине. Вандали и Хуни у своје доба, нису страшније пустошили по римским и византијским , земљама, него што су ови христови борци, синови једне земље, с благословом св. ода папе и с допуштењем Францеског и инглеског краља беснедни противу своје јеретичке браће на југу.

Други папин легат, Арноддо од Цитоа с многобројним четама Фанатичких калуђера, добивши од папе ·. и краља неограничену власт да немилостиво истреби јеретике којим бидо начином, предводио је страшну салу војника и разбојника, који су пошли да униште једину онда развијену и богату хришћанску Еулдтуру на Францеском југу. Свуда куда су ови варвари прошли, остављали су за собом згаришта од попаљених села и жагорелих људи, жена и деце. А св. судови (инЕвВиЗИција) ишли су за њима узастопце, па хватали, убијали и у ватру бацали оне несрећне Албигојце, који су се тде год од прве погибије скрили. |

Кнез (гроф) тудусви видећи да се од ове поплаве не може одбранити, изјави покорност папи и краљу и потпише тешке условз мира, заједно са још дванаес-

20“