Godišnjica Nikole Čupića

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГУШ

ПЕСНИК СРПСКИ

(1818 + 18651)

––— ~ ~ ~~~ 4

Благо томе Бо довијев ЖИВЕ, Имао се рашта и родити.

Јулија 1. године 1813, у земљи у којој'је јунаштво „најслађе пиће душевно, којијем се пјане покољења“, у кући Тома Марвова Његуша, заплака се мушко чедо“ Али то не бејаше плакање, већ „пјесна са сузама“, којом поздрави свет велики српски песни. И вао да је слутио кум, да он не ће бити радост само оцу Тому ин мајци Ивани, даде му име Раде. То бејаше ваљда једино уздарје несрећне 1813 године за толике крваве српске дарове.

У Црној Гори владаше старац владика, Петар 1 Петровић Његуш. Светом животу његову примицаше се крај, а наследника још не имађаше. Имао је три брата: Стјепана — старијега од себе; Сава и Тома — млађе. У њихову породу гледаше да нађе себи наследника. Прво нзбра, по старештву, Стјепанова сина Димитрија, и произведе га за архимандрита манастира Стањевића; но он умре још за живота његова. Онда узе Ђорђа,