Godišnjica Nikole Čupića

| 811

сина Савова, и посла га у: Русију да се изучи; адн ов заволе војнички живот, и стаде у руску службу ваоофицир. Коме ли беше суђено, да се крунише „Бруном од олова“ р

До 12-• године живљаше Раде као п друга деца његушка. Ади његови природни дарови не могоше остати неопаженн. 1825 г. узме га владика к себи у манастир на Цетиње, да га као ђак слуша. За годину дана Раде готово самоучки, уз играње и скакање с другим манастирским ђацима, н мало поред неког писара владичина, Јавова Цека, паучн подобро читати и писати. Кажу, да би владика почесто својој браћи ревао: Ово дијете, ако не умре, биће одличан јунак и паметан човјек; и камо срећа да ми јеон мјесто Ђорђија на науке отишао.

Прва самостална употреба Радова од писања беше преписивање неких чувенијих народних песама црногорских. Ове песме посде на памет учаше и уз гусле певаше, премда особити гуслар није никад био. У 19: години поче сам песме градити. Прва му песма беше сатирична песма о неким ћеклићким сватовима. Ту песму певаше уз гусле ђацима крадом од владике. Чујући га из ћелије владика би се и сам у сав грохот смејао. То рано певање беше прво знамење ведикога песника.

1827 г. пошље владика Рада калуђеру манастира Савине, у Боци, Јосипу Триповићу, који је онда учио оне, који су се спремали за монашки чин. Као да га већ беше наменио себи за наследника, ма да то ником не казиваше, Отац Јосип беше чувен и хваљен са своје честитости, али не имађаше никаке правилне науке.

1 Доцније се Ђорђе вратио у Црну Гору и био је за владике Петра 1 потпредседник сената.