Godišnjica Nikole Čupića

915.

товића :, моћи ће. нагодата, какав је био Сима као педагог. Врло су вероватне анегдоте, које се причају отом Симину учитељевању. Он би се — прича се — узедс младим Радом и ходио по кршу и жези, док не би оба клонули од умора. Иди би легао с њим на сунчаној. припеци, те би гледали ко може дуже издржати сунчане жарке зраке. Кад би га упитали, што тако ради с дететом и што га мори, рекао би, да га он тако васпитава за владара, ако за то хоће, а ако хоће за што. друго, нека му кажу. Ово је могао Сима само владици рећи, аво му је била позната његова намера. Кад је: владика умрђо — 1830 — Сима је био на Цетињу: и веле, да се умешао био у кавгу око тестамента владичина, којим се Раде поставља за наследника. Свакојако и ако се умешао, Сима се ту умешао само у корист Радову. А да ли је тестаменат он, као секретар, написао бло, или сам владика своју тајну, не зна се. — | Не може се знати, чему је Сима све учио Рада и како. Он је ту школу додније сам наставио и попунио. АЛИ су неки трагови Симине науке остали и у најдоцнијим делима владичиним, а то су: чврст, крепак стил, без мекости и нежности, појетски поглед на историју нарочито српску — и класична митологија. Један писад · наш вели: кад је с Л. Мушицким у новој нашој литератури пропао, као немогућан, онај правац у поезији, који је хтео да на српски језик накалами класичне Форме, онда се појавио други, који је у поезију мешао

'" Даница 1860. „Три српска списатеља“. дједа Ј. Иг-. њатовића.

2 Онда је довршио своју историју Црне Горе и смрт владичину на крају те књиге забележио.

3 Свет. Николајевић, критика на превод „Демостенове беседе · за венац,“