Godišnjica Nikole Čupića

314

један пут, и други пут, али оба пута зрно падне пред диму, а до њега не дође. Онда га Раде — јер је он тај ученик — загрди и каже му, да га је хтео само вушати,и да је у пиштоље ставио толико барута Е0Аико да зрно само из цеви испадне. Тада, или доцнвје прозвао је он Симу Чубро Чојковић, којим се именом Сима често потписивао. — В. Врчевић веди: „Он владика Петар П. — је радо дружио и к себи добављао· учене људе, као што је одмах у почетку (Е2Д7) бпо добавио пок. Димитрија Милдаковића, па послије Сима Милутиновића“. Врчевић греши, јер је Молаковић дошао после Симе ина његово место као народни секретар око 1882. А ако је Сима све дотле биоу Црној Гори, онда је Ами Буе! добро забележпо: „Песник српски Милутиновић учио га је пет година“. Излази, "да је владика Петар 1, 1827 Симу позвао, или га, ако _је сам дошао, задржао на Цетињу као секретара, можда и нарочито ради тога, да му доцније синовца Рада, кога је већ био наменно себи за наследника, преда на васпитање. Ово бих рекао и по томе, што је владика пре Симе и поред њега имао већ секретара, неког Дубровчанина Абата Долћију,. који је преко 20 година, као секретар код њега провео >.

Само дружење са Симом, чиј је живот био сав поетичан, морало је сидно дејствовати на песничку страну Његушеву; а жестока нарав Симина дивно се сусрела с огњеном душом његовом. Двобој, што га је Сима описао, красна је слика тога сусрета. Ко прочита најбољи „до данас одломак из живота Симина од Јакова Игња-~

1 Тигаше 11 812. ; 2 Архим. Н. Дучић, Црна Гора, Гласник срп. уч. друштва Х5 1874.