Godišnjica Nikole Čupića
920
препадаш, и од кога се бојиш или стидиш! Кад из цркве, први Станко пољуби најпре крст, па онда вдадиву у руву; за њим сви Петровићи ; за њима сви народни главари; па сав народ. Па онда зазвоне звона на цреви, а запуцају топови, и најпосле сав народ из пушака. Тако је народ завладичио Петра 1 Петровића Његуша. — Његуш се не хте одмах и Формално владичити. Како ћу — говорио је — овакво ненаучен ићи у Русију да се владичим, ако Бога знатер! Па се преда, науци и дан и ноћ. После месец дана оде у Пећ, те га тамошњи владика заархимандрити. А на пролеће 1831 оде у Русију, те се завдадичи. Ја мислим, да га је на томе путу, бар донекле, пратио Сима Милутиновић и да се тада с њиме растао.
Од 18382 до 1851 владика се Његуш учно, певао и радио за народ. Прво време бринуо се о просвети народној и својој. 1884 год. основао је прву основну школу на Цетињу и набавио штампарију. Ту се штампао Броз неколико година алманах Грлица и још неке књиге. Ту је он штампао своје песме Лијек јарости турске и Цустињика цетињског. Он је први послао у Србају некодико црногорских младића, ва науке. — Призивао је к себи учене људе, читао и учио се. Ами Буез вели за њега — 1857 — „То је младић од 28 година, особито крупна и лепа стаса, а лица интелигентна и ведра. Разговарајући се с њим видео сам, да би му још само требало да пропутује по Јевропи, да прошири пдеје; али је то човек, који се труди да помавне цивилизацију својих иланинаца. — — — Од
1 Слова ове штампарије слио је кнез Данило у пушчана, зрна у рату против Омер-паше 1852—1858 у оскудици олова. 3 Га Тогаче. 8