Godišnjica Nikole Čupića

921

четири године учи францески, а од две године код њега је неки Францески политични бегунац, по имену Антоан де Ком“. — — Доцније је Његуш и путовао по Европи. Последње време, пошто је био већ оболео, провео је подуже у Италији. — Владајући над Црногорцима, Љубећи српство као најбољи Србин, а осе-. ћајући као најбољи песнив, Његуш је поднео муке у животу, какве су мало владари подносили. 4Њивот његов у овом времену, о ком биографи ћуте, исказан је у његовим делима много депше но што би биографи исказали:

Судба ти је и моја позната, Мислим нејма подобне на земљи. До вратах сам изника Тартара, Ад на мене са проБлеством риче, Сва му гледам гадиа позоришта Ал на судбу викати не смијем.

А ја што ћу2 Али са киме ћуг2 Мало рука, малена и снага, Једна сламка међу вихорове, Сирак тужни без ниђе никога, Моје племе сном мртвијем спава, Сува моја нема родитеља,

Нада мном је небо затворено,

Не прима ми плача ни молитве У ад ми се свијет претворио,

А сви људи паклени духови |!

Да је иђе брата у свијету,

Да пожали — ка да би помога.

С поља Турци, стари црногорски заотвори; у зеГОДИШЊИЦА НИК. ЧУПИЋА 21