Godišnjica Nikole Čupića

62 |

сматрали Ускоке за важне савезнике у борби противу Турака, па их потпомагали. Нарочито су се Талијани трудили да сва Европа чује, каква јуначка дела чине Ускоци на „капији од Италије“ „апфештигаје а!" Гаја“ како им се прохтевало да Сењ називљу. Али су их највише на глас изнели првашњи пријатељи а потоњи непријатељи њихови — Млечићи. У борбама Ускока има без сумње много суровости, али и много прпродне, невештачке самоникле величине. Борба на крајини Сењској зачињава историју шеснајестога века, тоновима омирског предисторијског доба и бојама најбољег крсташког времена, када су се најнижа, чуственост, најгрубља суровост и најплеменитија великодушност и највиши и најчистији занос за крст, могли да састају и да живе у једној н истој души. Историја је Усвока таква, да се најбоље казује епским рапсодијама. Не историја, него еп, облик је који дедима· њиховим највећма долинкује. Јунака, какви су Петар Крушић, војвода од Кдиса, Ђуро Дапичић, војвода Сењански, нема за што да се стиди, а има много за што да се поноси историја нашег народа. !) |

1) О Ускоцима су писали: Задарски архијепископ Минучије Минучија описујући што се збивало до год. 1602, и Фра Паодо Сарпија, теолог млетачки, који је Минучијеву историју наставио до год. 1615. Њихово дело (Зеога дер! Овсосћа, ветифћа 41 Маписјо Мапис1 е сопИпцафа да! Р. Рао1о Загрђ, Уепеба 1676) саопштио је у Францускоме преводу Амело Делахусе уз своје „1 'афојте ди сопуегцешеп« де Уешсе, (у Амстердаму 1705). Из овога ја сам начинио извод и саопштио га у „Матици“ од год. 1865. — Макушев је штампао у дапискама Импер. Академије наука, тому ХУ1-ом Ењ, П, а после и у Истор. Паматн, оржинхљ славанљђ ], 360—984, неколике изводе из „Зеопа дер Џзкосћа“ од непознатога писца у Флоренцијској библиотеци. Вид. чланак Стојана Новако-