Godišnjica Nikole Čupića

63

Довде погледасмо брзим погледом душевну рас"положеност и политичку делатедност српске емиграције на угарском и млетачком земљишту. А како ли је у томе погледу било у маси народа, која је на дому под турском силом остала, 2

Већ појав емиграције српске сам по себи казује јасно, какво је бидо опште политичко расположење у народа, који је остао с ову страну Саве и Дунава. Народ, који шаље своје синове преко границе, да састављају војске противу угњетача, даје доказ да жуди „за. „слободом.

Него ми имамо за то и других сведочанстава.

Из путописа, које сам на другом месту саолштио, ') види се, да се вроз цео шеснајести веб по планинама, српским налазе оружане чете људи, које су Турци прозвали „Хајдуцима“. У самој моравској доЛини кроз коју је водио најњивљи царски друм, којим су скоро непрекидно пролазиле велике војске, у којој је другим речима најмање услова, за хајдуковање било, — налазимо чете које имају и по 80 друга!>) Због тавих чета Турци су морали да се ограниче да станују већином само по градовима, и да она места ван градова, у'којима су хтели да станују, утврде палисадима и опкопима. Због тих чета Турци нису смели да се мичу ни на најкивљим друмовима, без велике оружане пратње. Турци су вазда у српским земљама били у

вића „Италијански архиви и наша историја“, у Гласнику ХХУШ стр. 439. У Раду југосл. акад. за 1877 Др. Рачки саопштио је превод те историје.

7") Курипешић од године 1530, Аноним Млечанин од 1584, Антун Веранчић од 1558, Бусбек од 1564, Герлах од 1578, Швајтер од 1577, Вратислав од 1591. Вид. у Гласнику ХХХУ!-ом моју студију „Пре триста година“, стр. 185—219.

2) Вид. Пут Герлахов, Гласник ХХХУТ, 205.