Godišnjica Nikole Čupića

од имена Решћтдег немачки добар придев Решитдетвзсћ, ја не знам, за што бисмо ми тога ради морали писати Пеутингерички место Пеутингеров, управо Пајтингеров, јер је Реш пеег био Немац из Аугсбурга. Често су та стара и страна имена рђаво читана, н. пр.: Најсус (м. Наисус), Најзатенза (Нишевљана), Штранџа (м. Странџа), Сајта (краља трачког место Сеута, или Севта,). Име знаменитог грофа Марсиљија, Талијанца, који је за време принца Јевђенија научно узучавао наше земље, заслужило је, да му писац не пише име Марсигли, кад је у нас обичај, да страна имена пишемо онако, како се изговарају.

Пошто је преводник, као што се види, мало постигао главну своју задаћу, да мисли оригинала добро схвати и вер– но их каже, то је излишно упуштати се у појединости облика и стила, где је такође изобила погрешака. Што се тиче пак тога двога у опћђе, ја мислим, да је већ крајње време прекинути досадашњу трпљивост. Кад Србин, и најнебрежљивији у своме језику и стилу, пишући немачки или Француски зна добро за сваку сумњу у облицима или синтакси тих језика, погледати у дотичне књиге — може се већ и у нас искати, да сваки, који хоће да буде књижевник, поштује опће основе стила и језика, који су досадањим развићем наше књижевности израђени, тим пре, што није тешко познати их. Ону исту пошту, коју туђему језику, пишући њиме, сваки Србин одаје, право је да чини и своме. Ја знам добро, да сваки не може имати леп и пријатан стил, али је потребно, да стил у свакога, буде барем раван и правилан. Да је наш преводник на то иоле пазио, не би му се могле у преводу наћи реченице као што су: Кроз код Амијана Марцелина често помињати 5Зиссогит сјацз га; — По опет за то могло се је од становника да набави по какав во или овца; — Но почем се није у добром стању одржавао (пут), то се је морало у кратким дужинама исти да напушта им час десно час лево поред њега да јаши; — Год. 280 продреше Келти у полуострво и поплавише Ма-