Godišnjica Nikole Čupića

комади од онаке једне велике косовске пјесме, којој се у Фрагментих, колики ту од ње преосташе, сачувао нацрт, који је опсежнији него што је нацрт и оне наше хрватске пјесме“ (стр 17) |

Међу тим писац на стр. 55 утврђује позитивно, да је песма о мајци Југовића постала засебно. За. „Косовку девојку“ на истој страни сумња, да ли је чинила епизоду у тој првој косовској песми. Али ко само познаје обе те песме, не може се сумњати, да су оне у истој категорији; тога ради је логично, да оно, што се тврди о Југовића мајци, вреди и за песму о Косовци девојци. У томе се и ја могу позвати на оно неколико речи, што их у првом чланку проговорих о Косовци девојци. Говорећи на стр. 48 о варијацијама разних бележака, народних предања о борби Милоша Обилића с Турцима, пошто беше Мурат распорен, писац на стр. 49 завршује : „Све ове мале варијације илису постале тек у народном приповиједању, или је може бити, од различитих косовских пјесама, које пјевају цијели бој, једна пјевала овако, а друга то исто мало другачије“. Још на стр. 42 читамо: „Истом Орбини, 5[0ма 8 гегпо де г1 ам, 1601, зна за клевету Вука Бранковића и за његову свађу с Милошем поради жена. С тога држим са свим поуздано, да је ово изум народне традиције, како се иста тек под крај шеснаестога вијека бијаше развила: и троношки љетопис и стара. хрватска пјесма за цијело да нијесу старији од тога, доба“.

У свима су овим цитатима тврђења, која се, при онако са свим неразгранатом теоријском гледишту, потпуно косе. У критичкој анализи појединих песама и у изналажењу делова претпостављене једне косовске песме писад је своју расправу вазда водио с гледишта, да је песма била једна ; и да он није држао, да се та разрушена једна песма може по сачуваним својим деловима бар приближно васпоставити, по свој прилици не би око своје расправе ни труда трошио. Међу тим