Godišnjica Nikole Čupića

130

рада, књижевне појезије и науке, не догађа се ништа друго, и чешће имамо прилику да видимо, где о једном истом предмету по двојица, тројица различит рад изнесу. Обично је свако схватање оригинално, засебно, и често и онда, кад сви један исти ресултат доносе, тај се ресултат добија различитим начином, или барем различитим распоредом потврда и доказа. Тога ради ми варијанте потпуно једнаке или „незнатно различите“ можемо само онда имати, кад се готова песма од певача певачу предаје. С овим знацима, који неодољиво извиру из природе саме ствари, ваљало је писцу рачунати, јер његово тврђење овако одводи управ оном ресултату, који је он рад оборити.

3. За издају Вука Бранковића и за његову свађу с Милошем Обилићем поради жена тврди писац на стр. 42 „са свим поуздано да је изум народне традиције, како се иста тек под крај шеснаестога века развила“. Но пошто је то један од неодвојних делова косовских песама не само сад, него већ од свршетка ХМ века, питање је, шта ћемо с оном једном косовском песмом, о којој писац толико гуди2 Кад је унесен у њу овај тако неодвојни саставни део2 Горе поменуто тврђење свакојако има ту консеквенцију, да је нека од оних различитих у исти мах састављених песама имала свој развитак и своје гранање. С којом сето догодило, и шта је било с осталима 2 Или су се разгранавале све и све на један исти начин 2 Штета, што тако куриозан Факт није могуће констатовати! Но довољно, да је развој косовске приче на крају ХУГ века дошао на ступањ, који се даље гранао није. По делима Орбинија и Гундулића судећи, њима је та прича, у потпуном свом развоју, била позната. По томе би и „хрватска“ песма |Миклошић бр. 6), која је веку та два писца толико блиска (једва ако је раставља сто година), морала сачувати црта најближих оној целини. Али што ћемо, кад писац на стр. 17 тврди: „За то ипак ни ова хрватска пјесма ни по што није онака првз послије самога боја спјевана пјесма.