Godišnjica Nikole Čupića

131

Овака прва пјесма мора да бијаше још другачија, и Вукове мало прије поменуте пјесме сачувале су доста ознака, по којима се разабире, да те пјесме нијесу откидане из онаке, каква је наша хрватска, него из онаке, у којој тога бијаше још више садржано“. Ту се опет тврди свему горњем противно. Шта, по свему томе, на послетку да мислимо 2 Била је, дакле, и прва, одмах после боја спевана, песма, и било је тих песама више; и садашња је скаска о боју косовском добила последњи свој облик на крају ХМ века, и „хрватска“ песма, која је записана једва сто година после тога коначног Формовања, није толико блиска оној првој (а шта је с оном коначно Формованом 2) после самог боја спеваној песми, колико су тој песми блиски Фрагменти српских народних песама, које је Вук 200 година након последњег Формовања скаске купио. Је лисе_ ту могућно оријентовати, и је ли што мислио писац о основној мисли своје расправе 2

Што се мене тиче, ја мислим о тој ствари много простије, а разлози су ми у нарави народне песме, која, већ по томе, што постаје и живи усменом импровизацијом и рецитовањем, има законе трајања много друкчије него остали књи- · жевни производи. Постајући не писањем, него певањем пред слушаоцима, с намером, да им разумљива и мила буде, народна песма ни склопом, ни распоредом, ни ексекуцијом не прелази жанр лакости , који је данас карактерише, нити излази из онога одређеног, лако прегледног и простог круга, без којега би и рецитатор гуслар и његови слушаоци жицу прегледа. изгубили. Исто ово правило простоте држи се још и ступњем образованости и певача (који се обично само талентом и каткад путничким искуством разликује од својих слушалаца) и његове публике. С тога народна песма увек обрађује један предмет, врло се ретко маша епизода (јер су оне већ посао уметне појезије, која преглед олакшава писањем, једним јаким помагалом, којега се памћење лишавај, па и кад се маша, никад не прелази извесних граница. Онај један предмет увек .

9“