Godišnjica Nikole Čupića

139

сумње опрости. С тога кад су се вина понапили, па раздрагани краљу за сутрашњи бој наздрављати стали, краљ, обрнувши се Милошу и држећи у десној руци пун пехар вина, проговори : „Теби намењујем, Милошу, и вино и пехар, ма да си у мене издајом потворен“. Не показујући на лицу никаква знака нечисте савести, Милош прими и испије пехар, па онда скочи и проговори краљу: „Краљу Лазаре, пошто сад није доба ни препирци ни истрази, јер је пред нама непријатељ у бојном реду, сутра ћу самим делом посведочити како је потварач мој лажљив и варалица, и како је моја верност према краљу тврда и потпуна“, Милош, дакле, једно да би осведочио, да је лажно потварање на њ да ће издати, као што и бејаше лажно, а друго, да би и делом извршио што се зарекао, чим свану, не јављајући се никоме, узјаше на коња и пође у турски стан с копљем наопако окренутим, што је у Илира знак бегунца и мирнога прилазника. А име Милошево беше славно и у Турака. И тако га с места пусте под чадор цару, који се беше веома развеселио његовим доласком. Ту се он пружи по земљи, да по турском обичају покаже пошту цару, па док је с погнутом главом љубио цара у пружену му руку, крадом истргне нож, који је донео у недрима склоњен, па у два маха расцепи трбух Турчину, и докле се усиљавао да из чадора искочи, цареви га чувари под чадором прободу, те издахне“. За тим се приповеда, како су се иза тога догађаја одмах војске удариле, јер су вођи турски мислили, да је по морал њихове војске пробитачније учинити бој пре него што се свуда сазна о смрти Муратовој. У први мах одолеше Хришћани; али турске вође навале на своје људе беседом и опоменама, они ударе на ново, кнез Лазар принуђен буде да промени коња, српске се чете распу, и пошто се он узалуд трудио, да бојни ред васпостави, потражи и сам спаса у бегству, те тако падне у ловачку јаму за хватање зверади, где га Турци ухвате, и своју победу са свим окончају.