Godišnjica Nikole Čupića

140

Ја не сумњам, да је овога причања највећи део узет из какве народне песме боју на Косову, како се певала у другој половини ХУ века. Тога ради је врло знатно, што су у здравици Лазаревој и у одговору Милошеву исте главне мисли, лишене само песничкога накита, које видимо у трећем комаду Вукове друге књиге, стр. 310. У осталом ма да не мислим, да су све појединости Цријевићева причања из народне песме држим ипак, да је по садржини така и толика у главноме била песма о боју косовском и у првој половини ХУ века, за коју нам сведочи Дука, и у другој, за коју нам ето сведочи још згоднији сведок, Дубровчанин Цријевић. С тога ја налазим, да се и овим потврђује моја мисао, да су песме о споредним, за бој косовски јачом или слабијом жицом везаним догађајима, засебно и постале и живеле. Да је, на прилику, у време Цријевића прича б'свађи Милоша Обилића и Вука Бранковића већ била саставни део песме о боју косовском, нема сумње, да би је поменуо и Цријевић, кад он већ спомиње вечеру кнежеву и наздрављање на њој, које је, по познијим народним причама, узрок догађаја на вечери. О овоме нас уверава Орбини својим историчким делом, које је писао, имајући Цријевића пред очима.

М. Орбини, који је своје дело штампао 1601 у Пезару, те му приправне студије падају у последње десетине ХМГ века, прича о боју косовском у своме-делу И тесто де 21 5]ау на стр. 316—4318. У своме причању он је прихватио и из истог извора попунио причање Цријевићево. Што је Цријевићево причање Орбини из народних песама попунио, томе може бити узрок, не само што се Орбинију оно кратко учинило, него што су у његово време косовске песме могле бити већ много више разгранате, чему је за ХУГ век ласно наћи психолошких узрока и потврда. Причање Орбинијево држи се овога реда. Најпре казује свађу Милоша Обилића с Вуком Бранковићем, која је настала за то, што је Милошева жена Вукосава „одапао еј ргегекепдо 1 уајоге пе! вио тагто МЕ