Godišnjica Nikole Čupića

154

употреба придева свој италијанизам. А далеко је већи исте врсте италијанизам у 6 песми, 185 врсти:

Ан Ђјеге М!оги ћида вгеса ризКкоа,

Тигег пјети ђуаћи з!гиде в0оје рогићи, где слуге своје већ и смисао квари. Исто је тако италијанизам и у врсти 225 исте песме

Када зе хесе ја бидет 8 Фахотл тојот тага јепћ.

а не може бити од народа, ни што јунак Милош Драгиловић говори ташти својој, кнегињи Милици:

Ровјаћ 4 па рокопје рохагахе 1 тоданји.

Уз оне метричке неисправности текста, које је Миклошић у свом издању побележио, могу се додати и неравнине ове друге врсте:

1 Уика је ићшо ха јипаско ћапко гт1о, | пјега је те цио па јипа ћи стпп лепи. 5, 75, 76, Оуо 11 зе посазке ггидап запак ггазтло. 6, 35, 71. 1 а дуог ве игтаћо ђег зуоје Ђех гизе гјате. 6, 37. Реје пео гшка випсе Ђиде па та!0 пој орој згата. 6, 141. Г јо5 випсе пе Ђјехе па тза!остој орој згапл. 6, 154. Зађ от ве је п гас! реила пјипа 1207пио. 6, 181. Тагке ват 1 зуе збег о па Матси рдаћи т'јећи, пјеч о вата ћ рогићо, а пјено зе 1вагорџо. 6, 205, 206. Каа ве хесе ја ћиде п 8 Фисот тојот гаља је, (али сеје озјесл заупоти Базати Кпехц, А тл фари оавјесте Ммохи Кобмоттст, Г у тепе икора'е па Ковзохи, гаупи рођи. 6, 225—228. Мало ми се виде народни и стихови 145—147. Рака 1де МПоги зиге зуоје домуаћ, У леп Туапа, МНапа 1 МКкоја Козхоусса Роде, зиге, озефа ге у1 јипаске Копје Чођге. Ово се не слаже ни с Орбинијем и старијим писцима, који говоре о самом Милошу, ни с Качићем, који такође говори о