Godišnjica Nikole Čupića

или више врста побуђивале двоумљење или откривале недо-

статак.

Нема сумње, да је овакој истој критици ваљало подврћи и старе дубровачке пописе народних песама пре него што се

с њима почне онако на крупно рачунати као што је г. Павић

радио. Али он и овај посао онако исто у брзо свршава као мн многе друге. На стр. 7—9 своје књиге г. Павић је разматрао познату песму о Михаилу Свилојевићу, поредећи је с песмом Вукове друге књиге о Јанку Јуришићу, па узевши и њену оцену, с погледом на већу историчност, сувише високо, одмах (стр. 9) говори : „Ја бар држим, да нам и оне двије старе хрватске народне пјесме о косовском боју, које најпре приопћи Гиљфердинг, Босни егс. О. Петербургљ 1859, стр. 243 итд. послије Миклошић, Пепкаећи еп ХТХ 130, исто тако добро служе, да њима разјаснимо многе неразумљивости у Вукових косовских пјесмах“. Ја ћу,се старати, да критиком текста тих косовских песама покажем, како никакво правило, изведено по једном случају, не може апсолутно вредити за све случајеве, и то ћу учинити тим пре и тим радије, што се критиком текста тих дубровачких песама и онако, колико ја знам, нико није бавио.

Одмах е почетка казаћу, да су све неравности метра, које се час по налазе у тим пописима, најјаснији знак невешта и небрежљива пописа. Исто тако има доста италијанизама и обрта варошких и књижевних у језику, који, ако су и били у обичају у приморским градовима Далмације, нису могли налазити се у језику оних оригиналних песама, које су у приморске градове дошле с истока, између Срба. Узимајући на ум само песму 5, 6, 7 Миклошићева издања, наводим врсте, у којима мислим, да су италијанизми. Тако је у песми 5 у самом почетку

Ка ргохоги вједја:е Миса Гахага Кпеха 15 пјот Бјећи па ргологи ду је годјепе Ксегсе 500оје

М. - 4 У

+

ЈА

Зи