Godišnjica Nikole Čupića

165

нити је народни стих, који је одмах за тим: У том они докговору били; нити би добар певач, који мисли шта пева, могао певати :

Угледаше дворе Југовића,

па су оба к двору полетили, полетили, хитродолетили, на двору се они уставили,

Зар су лепи стихови:

Ми видисмо девет враних коња, брез седала ијошбрез јунака, а ва њима девет б'јелих хрта 2

У стиху 30—85 пева се, како коњи, хртови и соколови траже своје господаре:

Па долазе до зелена луга,

туд находе мртва цара Лазу,

а у стиховима 85—91 пева се за ту исту животињу, у моменту кад долази Југовића мајка:

Они трчу, траже господаре,

ал сумртви, немогуихнаћи, а познају кобилу ластавицу, на којој је дошла Југовићка, јер их је она све иждребила, па тога ради трче к Југовићки, која се обрће на два врана гаврана, те јој они казују, где су њени мртви синови. Осим тога што је певач за час заборавио, што је мало раније певао, све је рђаво и са слабом памећу смишљено, а томе се и надати од певача, који је кадар заборавити, што је мало час певао. Куд је и камо простије и природније, што се о истом догађају у Вука пева:

Што молила Бога, домолила,

Бог јој дао очи соколове

и бијела крила лабудова,

она лети над Косово равно,

мртвих нађе девет Југовића