Godišnjica Nikole Čupića

И ТУ

164 4

јела лабуда, да ја видим до девет синова“, него умире најпре Богићев коњ, па онда Богићевица, најмлађа снаха Југовичина. Други је варијанат у зборнику „Српске народне песме, скупио по Срему Б. М. Панчево 1875“, стр. 830—82, где се пева о младој Милошевци, којој два млада путника говоре, да ће у двору наћи три мртве главе, једну — њена господара, другу — сина јој јединога, а трећу — брата рођенога. · Милошевка себи „обе руке одреже“ и хтеде, да извади и оба, окаг, али дође Југовица и казује јој, како је она своју жалост претрпела, хотећи је као тиме утешити. Варијанат Јукићев Е ___ осе би најлепши почетак, али је у њему мисао оштећена. Да је и та песма род с Вуковом показују у њој стихови 40 и 41: Она бише срдца јуначкога, + не отишће сузе од образа, и 97 и 98: Њи познала стара Југовићка, ни ту она сузе не пустила, који су остатак од познатога рефрена песме Вукове: И ту мајка тврда српа била, да од срца сузе не пустила.

Иначе се корупција види на толиким стиховима, тако, да већ ни стил не пушта Јукићеву песму у друштво с Вуковима. А може ли бити чудо, што је оштећен стил, кад је оштећена главна мисао2 Оштећен стил види се по толиким очевидно дометнутим и рђаво ухваћеним стиховима. Нема н, пр. никаква смисла, што гаврани, полећући с Косова, говоре:

Ево има дв је недјеље дана, не нађосмо дрва ни камена, гдје би могли отпочинут' мало;

' како је лепше и прикладније певао певач Вуков: „дајми, Боже, очи соколове и бијела крила лабудова“. Зар није у Врчевићева певача очевидан кваре 2

2 Чим је одрезала другу руку, чим ди је мислила оба ока ископати